Amator

Amator (Krzysztof Kieslowski, 1979)

Izvor: Filmske radosti
Autor: Vuk Spasić

Scenario: Krzysztof Kieslowski
Fotografija: Jacek Petrycki
Uloge: Jerzy Stuhr, Malgorzata Zabkowska, Ewa Pokas, Stefan Czyzewski, Jerzy Nowak, Krzysztof Zanussi

Gledati na platnu ono što imaš na kućnim fotografijama, nije li to neka vrsta različitog pogleda ili, volšebno gledano, deja vu? A opet, ne gubi se na familijarnosti, onoj koju osećaš kao da su tvoji roditelji, porodica i prijatelji njihove mladosti zapravo ljudi koje pratiš na platnu. Zamagljenje susreta sa svim tim obično spaja mistično i logično u čoveku i daje mu potpuno novu perspektivu. A zamagljenje se nože naći svoda oko nas- od egzistecionalističke knjige do nešto više gutljaja alkohola. I opet, kad smo svi tako subjektivni da stvarnost oko sebe maglimo, postoji li barem neka stvar koja je objektivna. Koja ostaje kao svedok vremena, mimo svake emocije koju možemo zamisliti? Dileme su teške ako nose familijarnost. Što je ima više, teže su i veći su izvor promena. A odluke nas čine onim što jesmo. I često vode gde nismo planirali i ka novim grananjima i razdvajanjima…

Filip Moš, komercijalista iz malog mesta Vilice pored Krakova, upravo će postati otac. Konačno je srećan. Oko njega su ljudi koji ga vole, iako je odrastao u sirotištu, ima svoj stan, dobar posao. Radja mu se ćerka, a on od uzbudjenja štuca i napija se. U neformalnom razgovoru sa kolegama i prijateljima, otkriva im da je kupio kameru od 8mm. Koštala ga je 2 plate, žestoke ljutnje žene, ali misli da vredi, pošto želi da snima sve što se u životu njegove novorodjene ćerke dešava. Uskoro, Filip biva pozvan kod direktora fabrike u kojoj radi. Tamo dobija predlog- zašto ne bi, iz hobija, a kad već ima kameru, snimio dokumentarni film o jubileju fabrike (25 godina poslovanja)? Svako od zaposlenih ima svoj hobi, sakupljanje maraka, na primer. A preduzeće ima i fond za kulturu, koji se može iskoristiti da se obezbedi dodatna oprema. Moš ovo prihvata oberučke, uprkos protivljenju svoje žene, koja smatra da će ih taj hobi koštati mira. Čak mu i ispriča o snu, kako jastreb hvata pile i čerupa ga. Oglušivši se o to, mladi komercijalista se upušta u avanturu snimanja dokumentarca, koji ga odvodi u svet filma, dublje i upitnije nego što se to iko mogao nadati. Na tom putu, FIlip dobija priznanje i nagrade, ali da li to pomaže da prihvati promene koje su neminovne?

Mada ne prvi film Kšištofa Kislovskog, „Amator” je svakako odlično ogledalo njegovog ranog stvaralaštva (ako se ovaj pojam može upotrebiti ikako drugačije izuzev hronološki) i stvaralaštva uopšte. U njemu se odlično vide odluke i načini koje će autor primenjivati tokom svoje karijere, samo je još uvek skloniji ekstravertnosti i obraćanju širokim populacijama i masovnom gledalištu. U ovom ostvarenju se, takodje, lako uočava i njegova fasciniranost komunizmom, čak i pokušaj da se istom doprinese. Ipak, treba imati na umu da je Kišlovski visoko imaginativan, individualan i inelektualan stvaralac i to se ne može prenebregnuti, čak ni kada je tema kojom se bavi prilično socijalna. Zapravo, najveća manjkavost „Amatora” je upravo ova disonantnost. To ne znači da film treba da dobije neke zamerke. Naprotiv. Već sam rekao na početku da je ovo film koji pruža čudnu familijarnost, čak setnu ljubav prema socijalnim momentima i da je zanatski obradjen u potpunosti po stilu autora. Dakle, zanatski bez greške, sa zanimljivim krupnim planovima likova (po mom mišljenju njegov trade-mark, gde se, uz anfas, može uočiti i priličan deo okoline, što lik stavlja u zanimljiv kontekst, iako je u prvom planu, nikada nije sam do kraja, niti izolovan koliko bi mogao biti po unutrašnjem osećaju), kojima je ovde posvećeno mnogo pažnje. Razlika je metafizička- individualnost i kvalitet samog autora zahtevaju još ozbiljnije pokušaje, dublje teme (što se i desilo, u kasnijim radovima). Upravo ova snaga imaginacije Kišlovskog stavlja u panteon najboljih. Naravno, već sa ovim filmom je dobio široko priznanje- kako na istoku (Poljska, SSSR), tako i u Berlinu. Dakle, „Amator” se može smatrati nekom vrstom otskoče daske za ovog poljskog reditelja.

Ono čemu se svakako treba vratiti je simbolika sa jastrebom i piletom, koja je, najzanimljivija tema ovog filma. Filip je siroče, koje je čeznulo za pravim domom celog života. Otuda, odrastanjem u domovima, prirodno je da sanja o miru u krugu porodice i da će uraditi sve da bi ga dobio. Ipak, da li zbog samog socijalističkog uredjenja i državnog ustrojstva, da li zbog nemogućnosti ranijeg spoznavanja “kulturnijih” slojeva svoje ličnosti, posao komercijaliste je nešto što će on, kako prstom sudbine, tako i unutrašnjim nesvesnim htenjem, morati da prevazidje. Otuda i san o mirnom, tihom i malom životu u provinciji, u krugu porodice. S druge strane, socijalizam je svugde pružao mogućnost ličnog usavršavanja, pa i napredovanja do neslućenih pozicija. To je još jedna otežavajuća okolnost za dečačke snove. Upravo zbog svega ovoga, simbolika jastreba i pileta može se tumačiti višestruko, a tako i obogatiti pogled na sam film. S jedne strane, jastreb može biti novi život koji proždire onaj stari, ali opet, s druge strane, taj jastreb može biti i neumitna posledica sopstvenog razvoja i rasta, tj. ono neželjeno učinjeno prema nedužnima koji okružuju ljude sa najvišim životnim cilejvima. Kako god da se posmatrač odluči da gleda ovaj simbol- neće pogrešiti. Na kraju, sve dileme se rešavaju u čoveku, samom sa sobom.

Kad govorim o onom ličnom, meni je dodatna fascinacija u gledanju ovog filma činjenica da smo (manje- više) vršnjaci. U njemu lako prepoznajem neke standardne životne krugove mojih roditelja, njihove generacije, reakcije. Poljaci, kao niko drugi, imaju to ogledalo stvarnosti prema nama, koji potičemo sa ovog prostora. Gledajući uvodne sekvence filma, mogao sam lako gledati nervozu mog oca pred moje radjanje ili iščekivanje tog radosnog dogadjaja širokog kruga porodice i prijatelja kod kuće. U pitanju je neprocenjivo lično iskustvo…