Cirkus Kolumbia

Circus columbia (Danis Tanović 2010.)

Izvor: Filmske radosti
Autor: Branko Radaković

Scenario: Danis Tanović i Ivica Đikić
Fotografija: Walther Vanden Ende
Muzika: Christoph Blaser, Steffen Kahles
Montaža: Petar Marković
Glumci: Miki Manojlović, Mira Furlan, Boris Ler, Jelena Stupljanin, Milan Štrljić, Mario Knezović
Trajanje: 113 min
Film „Cirkus Kolumbija“ pokazuje da je Danis Tanović kao reditelj sasvim sazreo i da mu je ovo do sada najbolje ostvarenje, iako film nije dobio nijednu nagradu osim nagradu publike na Sarajevo film festivalu, a videla ga je, između ostalog, publika, i na festivalima u Torontu, Veneciji i San Sebastijanu.

Danis Tanović je svetski poznato ime. Prvi je bosanski reditelj koji je dobio Oskara i to za debitantsko ostvarenje „Ničija zemlja“ iz 2001. Pored Oskara dobio je i ogroman broj drugih nagrada, te je tako postao rekorder u toj disciplini. Nakon toga radio je na značajnim projektima u inostranstvu, a sa filmom „Cirkus Kolumbija“ vraća se matičnoj kinematografiji. To mu je prvi film na maternjem jeziku koji je snimio posle pomenutog debitantskog ostvarenja.

To što film nije osvojio nijednu nagradu, ne samo da ne znači da je manje vredan od ostvarenja koja su ovenčana raznim zvaničnim priznanjima, već još jednom dokazuje tezu da se težina filma ne meri nagradama koje osvoji jer činjenica je da u svetskoj i našoj kinematografiji prave vrline mnogih ostvarenja nisu otkrivene na vreme. Uostalom, dela govore za sebe, pa ko zna da prepozna kvalitet, neće mu biti teško da ovaj film zavoli nakon gledanja.

Scenario za „Cirkus Kolumbija“ napisao je zajedno sa rediteljem filma, novinar i književnik Ivica Đikić prema Đikićevom istoimenom romanu.

Radnja filma smeštena je u vreme raspadanja komunizma, neposredno pred početak rata na prostorima bivše SFRJ, u vreme u kome je začet šovinizam kod pojedinaca i kada se rađao građanski haos, ali sve to prikazano je na jedan neuobičajen način. „Cirkus Kolumbija“ govori kako se u tom besmislenom začetku mržnje među nekada bratskim narodima, sticajem čudnih okolnosti, rodila jedna ljubav i kako je jedna naizgled bespovratno izgubljena ljubav ponovo otkrivena. Dakle, „Cirkus Kolumbija“ ne priča direktno o ratu, već ima u suštini jednu pozitivnu poruku koja u sebi sadrži dozu ironije jer glavni likovi iz ovog filma su ljudi sa kojima se poigravaju spoljni uticaji na koje oni ne mogu da utiču. Ipak, kroz borbu oni će svako na svoj način uspeti da poprave situaciju koliko im njihove mogućnosti dozvoljavaju.

Divko Buntić (Miki Manojlović) nakon 20 godina života provedenog u inostranstvu, vraća se kao bogataš u svoje malo, rodno mesto sa svojom dosta mlađom verenicom Azrom (Jelena Stupljanin). Iz svoje porodične kuće u kojoj se rodio, izbacuje, uz pomoć policije, njegovu ženu Luciju (Mira Furlan) i njihovog sina Martina (Boris Ler) sa kojima nije imao nikakav kontakt dok je bio u inostranstvu. Divko tako u očima publike izgleda kao ravnodušni negativac koji se brine samo za sebe.

Lucija ubrzo dobija ključ od opštinskog stana koji je u katastrofalno lošem stanju ali ona ne može da bira i sređuje ga koliko može. Za kuću u kojoj je do tada živela, kao i za Divka, ne želi više da čuje, dok Martin ipak uspostavlja kontakt sa ocem i to se Luciji nimalo ne dopada ali on nastavlja da odlazi kod Divka koji mu daje ponudu da živi sa njim i Azrom.

Divkov najveći problem uskoro postaje mačak Boni za koga je neobično vezan, a koji je u jednom trenutku nestao, pa zbog toga njegova verenica i sin počinju da ga traže. Pošto nikako ne mogu da ga nađu, Divko uskoro raznosi i lepi letke, po celom mestu, na kojima stoji da će onaj ko pronađe mačka dobiti nagradu od 2000 maraka. Inače, taj mačak mu je značajan zbog toga jer je u Nemačkoj dugo godina loše živeo i jedno veče, kada ga je našao, dok je bacao smeće, nahranio ga je i sledećeg jutra dobio je prvi posao. Od tada u njegovom životu sve kreće da se odvija u pozitivnom smeru. Dakle, mačak Boni za njega ima važnu ulogu. Divko smatra da mu je mačak doneo sreću i nestanak mačka zaista postaje loš za Divka. Iako mu je bilo važno kada je došao iz inostranstva da se razvede od Lucije, on to stavlja u drugi plan jer mu je Boni postao bitniji i od razvoda, pa ga odlaže i to uskoro počinje da nervira Azru.

Boni će se pojaviti konačno nakon dugih potraga u kojima će se roditi ljubav između Azre i Martina. U trenutku dok njih dvoje po prvi put vode ljubav, Boni će se stvoriti na jednom drvetu na kome se i dešava začetak ljubavi. Azra i Martin ga u zanosu neće ni primetiti, a mačak će ponovo pobeći.

Uskoro rat kuca i u ovom do tada potpuno mirnom mestu i Martin biva nasilno uhapšen neposredno pred planirani odlazak u inostranstvo. Odlučio je da ode sa Azrom, majkom i Savom (Svetislav Goncić) koji je to sve i organizovao. Za taj plan i za ljubav koja se rodila između Azre i Martina uskoro će saznati Divko i zbog toga će u početku biti ljut ali uskoro, po prvi put pokazaće i da u njemu ima ljudskosti. U istom onom Divku koji izgleda kao da ne mari ni za rođenog sina pokazaće se vrline pravičnog čoveka. Iz ćelije izbaviće Martina, daće mu pozamašnu svotu novca i konačno postupiti fer i prema ostalima. Pokloniće i svoja kola za put i pokazati da prihvata vezu između Azre i Martina. Sa svima će se oprostiti, a on će odlučiti da ostane sam, iako je svestan da se tako izlaže opasnosti. Ipak, sve što je želeo dok je živeo u inostranstvu bilo je da se jednom vrati u rodnu grudu, te više nema nameru da ponovo iz nje odlazi.

Kroz film možemo saznati i razloge zbog kojih je Divko napustio svoju zemlju i zbog čega Lucija nije krenula sa njim. Njih dvoje tajno su se zabavljali jer je Lucijin otac bio partizanski komandant, a Divkovog oca su ubili nakon rata jer je bio ustaša. Pošto je Lucija ostala trudna, tajno su se i venčali i tu je nastao problem, a kada je Divku stigao poziv za vojsku, prepao se da bi mogli tamo da ga ubiju, pa je pobegao u Nemačku. U to vreme Martin je imao svega godinu dana.

Luciji je nuđeno da pođe sa Divkom u Nemačku, da ga prati i javlja sa kim se viđa i šta radi, te zbog toga nije ni krenula sa njim jer nije htela da bude doušnik i izda Divka. Divko je tako ostao jedini muškarac sa kojim je bila i jedini koga je volela.

U poslednjim scenama, Divko sam dolazi kod ringišpila, a uskoro se pojavljuje Lucija sa Bonijem. Lucija dakle, ipak nije otišla. Otkrila je u Divku ponovo čoveka koga voli. Sedaju na ringišpil koji pokreće Divko i taj čin metaforično predstavlja podsećanje na mladost i bezbrižnost. Doživljaj postaje potpun uz zvuke poznate šansone „Sve smo mogli mi“ Jadranke Stojaković. Dok Lucija i Divko uživaju, prve bombe bivaju bačene i na njihov mali gradić.

Ti poslednji kadrovi podsećaju nas još jednom da je sve trebalo drugačije i da je loša prošlost koja se desila početkom devedestih na ovim prostorima bila pogrešna. Iako su se Lucija i Divko Buntić pomirili i ponovo jedno u drugom pronašli svoje lepe strane ličnosti, njihovo okruženje postaje neprijateljski raspoloženo ali njih dvoje za to ne mare. Oni su ponovo našli zajednički jezik i uživaju u sitnim zadovoljstvima.

Mačak Boni opet je doneo nešto dobro Divku. Ovoga puta ljubav. Ipak, Boni ne može da prekine rat. On je svom gazdi pokazao da postoje i neke druge vrednosti na koje je Divko zaboravio u inostranstvu.

Dok je sinu davao novac pred odlazak Divko mu je rekao da sa njim može sve kupiti ali da ne može sve imati. Dakle, Divko je shvatio da je mogao skoro sve sa novcem ali da mu je uvek nešto falilo, a to nešto bilo je dovoljno da bude nezadovoljan.

Ovog puta, tamo je, gde je oduvek želeo ali su neke druge okolnosti na koje on ponovo ne može da utiče, loše po njegov narod i njega samog. Ipak, ovoga puta on želi po svaku cenu da ostane. Materijalne stvari mu više nisu važne jer je svoj duhovni mir našao u svom rodnom mestu. Sve drugo više nije važno ni za njega, ni za Luciju.

Rat kao vremenski period nije tek tako odabran za ovo delo. Autor je hteo, između ostalog, da kaže da rat ne važi za sve i da ljubav može pobediti rat, samo što ta ljubav mora da bude jaka i čovek u nju mora u potpunosti da veruje. Lucija je definitivno sasvim uverena u ljubav jer je nakon svega što joj je Divko uradio, ipak odlučila da ostane sa njim jer se na kraju Divko pokazao kao pravi džentlmen.

Dakle, njena ljubav je apsolutna. Sa druge strane, Divko je pustio svoju verenicu da ode sa njegovim sinom jer je video da se rodila prava ljubav. Luciju nije zvao da mu se vrati jer je bio svestan da je načinio grešku što joj se nije javljao dok je bio u inostranstvu i što je hteo da se razvede od nje. Ipak, kada mu se ona vrati, on je srećan i to dokazuje da je i on potpuno uveren u to da ga ona voli, a i on je shvatio da je ta ljubav zapravo jedina iskrena i prava u njegovom životu.