Sudar industrije filma i igrica!

Izvor: Filmske radosti | DW
15/07/2013

„Prastari” medij bioskop našao je svog para u formi video i kompjuterskih igrica. Međutim, mogu li ove dve industrije da funkcionišu zajedno? Stručnjaci kažu da se to uveliko dešava, uprkos nekim razlikama.

„U prethodnih 10 godina kompjuterske igre pretvorile su se u subkulturu,” rekao je Florijan Štadlbauer, generalni direktor uspešne kompanije za razvoj igrica, „Paluba 13” (Deck 13). Poslednjih nekoliko godina, filmski producenti postali su svesni uspona nove medijske platforme, kaže on: „Razvojem industrije igrica, filmska industrija se veoma zainteresovala za ovaj sektor.”

Direktorka Minhenskog filmskog festivala, Dijana Iljine, dodala je novu kategoriju „igrice” ovogodišnjem programu, kako bi izbliza ispitala povezanost bioskopa i industrije igrica. „Vizuelne i narativne sličnosti postoje unutar filmova i igrica”.

Povezivanje različitih sektora kao što su filmska i industrija igrica glavni je posao Filipa Šala, filmskog producenta koji je već dugo zainteresovan za kompjuterske i video igre. Njemu je Iljine poverila ulogu „kustosa“ u sektoru igrica na ovogodišnjem festivalu. Šal vidi puno paralela između ove dva sektora, ali takođe i mogućnost da se bude kreativan.

Kreativna razmena

Dramaturzi koji pišu scenarije za filmove mogli bi da razvijaju i igrice, kaže Šal. Drugi kreativni profesionalci, poput filmskih producenata i scenografa isto bi mogli da rade za industriju igrica.

Ovo se u određenoj meri već i dešava – naročito u muzičkoj industriji. „Ne znam nijednog filmskog producenta, koji nije komponovao muziku za kompjuterske i video igre,” kaže Šal.

Dok počinje da ponestaje novca za filmsku i televizijsku produkciju, rad na više platformi omogućuje umetnicima da budu kreativni. Poslednjih godina, industrija igrica prerasla je u unosan biznis „težak” više milijardi dolara.

Ali, program igrica koji je nedavno prikazan na trideset prvom Minhenskom filmskom festivalu nije se ticao samo novca i mogućnosti za kreativan rad. U pregledu jednog filma prikazano je devet fabrika koje se nose više ili manje sa svetom kompjutera i digitalnim transformacijama.

Klasik „Tron”, koji je izašao iz Diznijeve produkcije, proglašen je za „majku svih animiranih filmova” (slika na vrhu). Objavljen 1982. godine, „Tron” je bio prvi film koji je u sebi imao kompjuterski animirane scene akcije.

U filmu „Ratne igre” (Wargames) iz 1983. godine, vodeća uloga u priči prepuštena je kompjuteru – mladi kompjuterski štreber hakuje strogo poverljivi kompjuterski sistem i iznenada uočava front između američke vojske i Sovjeta. S obzirom na slučaj Edvarda Snoudena, trenutno najčuvenijeg svetskog uzbunjivača, „Ratne igre“ i dalje su veoma aktuelan film.

Spoj filmova i igrica

„Tron” i „Ratne igre” primeri su digitalne ere iz „kamenog doba”. Novi filmovi, kao što je „Skot Pilgrim protiv ostatka sveta” iz 2010. igraju se sa optikom i likovima iz kompjuterskih igrica na velikom ekranu.

Bilo je pravo iznenađenje što se klasik Stenlija Kjubrika iz 1971. godine, „Paklena pomorandža” („Clockwork Orange“) našao na programu festivala. Mnogo pre digitalne revolucije, kompjuteri nisu igrali nikakvu ulogu u bioskopskoj produkciji. Ipak, gledanje „Paklene pomorandže” u savremeno doba opisuje se kao gledanje jedne veoma zamršene kompjuterske igrice na velikom ekranu. Film „izbliza pokazuje mehanizme funkcionisanja socijalnih sistema i kako cilj može – ili ne može – da se postigne. Ovo je veoma jasna struktura ovog filma”, kaže Šal.

Na istoj talasnoj dužini

„Mnogi filmovi crpe inspiraciju iz različitih medija: od stripova, muzike, subkultura, ali isto tako i iz sveta igrica,” kaže Štadlbauer. Oni koji se bave razvijanjem igrica pomno prate ono što se proizvodi u holivudskim studijima.

Čak i Patrik Rau, programer igrica sa berlinske scene, vidi puno paralela između filmova i igrica: „Postoje dva aspekta: imenujući i tehnološki uticaj.” Tehnološki aspekt je uzbudljiv, kaže Rau, a odnosi se na princip „drugog ekrana”. Kao potrošač, možete da sedite kod kuće, ispred svog televizora, sa tabletom ili pametnim telefonom i da budete integrisani u program. Rau je siguran da će to postati pravilo.

Budućnost za oboje

Rau ističe jednu veliku razliku između ova dva medija. U bioskopu ili ispred televizora, posmatrač je pasivan. „Vi samo sednete i unesete se u jedan svet, bez potrebe da nešto uradite. Ne morate da pravite izbore.”

To je ključna tačka, kaže Rau. „Posle užurbanog dana, puno ljudi ne želi da donosi dodatne odluk. Dok igraju, igrači moraju da biraju između različitih opcija. Nije predviđeno da takve odluke sa sobom nose i stres, ali ponekad igranje može biti veoma stresno.”

Izgleda da je bilo samo pitanje vremena pre nego što se filmska i industrija igrica spoje u jednu. „Filmovi i igrice neće nestati, pre će postati paralelne forme zabave,” kaže Filip Šal. Intenzivna saradnja između ova dva sektora “će u budućnosti postati samo još jača“.