Nema uspešne nacionalne kinematografije bez obrazovane domaće publike. To obrazovanje je moguće sistematski sprovoditi najefikasnije kroz školski sistem. Naš problem je u tome što više od šestdeset godina, od završetka Drugog svetskog rata, ne uspevamo da uvedemo film u osnovno školsko obrazovanje.

Filmska laboratorija za ručnu obradu filmske trake „Klubvizija SC“, u saradnji sa udruženjem „25 FPS”, poznatijom kao organizator renomiranog zagrebačkog Festivala eksperimentalnog filma i videa, organizovali su radionicu eksperimentalne animacije „Pokretanje medija“ u prostorima Studentskog centra u Zagrebu, od 3. do 5. decembra. Radionicu je vodio Edvin Mingard, član uglednog londonskog filmskog laboratorija „No.w.here.”

Nismo uspeli. Mi – bivši Jugosloveni; nismo – ni jedni ni sedmi; uspeli – smogli volje i umeća da svoju epikonfliktnu stvarnost predstavimo putem autorskih dokumentarnih filmova, na način koji bi istovremeno zadovoljio i kompleksnost situacije, i dramaturške, estetske, tehničke, edukativne, pa čak i preventivne potencijala tog plemenitog žanra.

Apsurdno zvuči, ali opšta bolest domaće „filmske umetnosti“ je nerazumevanje prirode medija, kako od većine autora, tako i od kritike. O široj publici da i ne govorimo, pošto je to rezultat odsustva elementarnog filmskog obrazovanja u našem prosvetnom sistemu. Šta se to ne razume? Ili, drugačije rečeno, gde je nesporazum?

Sintagma „čist film” poznata je u teoriji i istoriji filma kao pokušaj traganja za „čistom supstancom” filma, onim što postoji samo u filmu, što je jedino „filmsko” i neostvarivo u bilo kom drugom obliku umetničkog izražavanja

Godinа 1963. je bilа  među nаjdinаmičnijim i prelomnim dogаđаjimа nаispunjenijim u „burnim šezdesetim“. U njoj je ruskinjа Vаlentinа Terješkovа postаlа prvа ženа u svemiru; SAD, SSSR i Velikа Britаnijа su potpisаle sporаzum o zаbrаni nukleаrnih probа;

Pages

Zircon - This is a contributing Drupal Theme
Design by WeebPal.