Les miserables

Kada ćemo da prepolovimo ove bogataše

Izvor: Filmske radosti
Autor: Zdravko Ljubić

Naslov: Jadnici (2012)
Režija: Tom Huper
Scenario: Vilijam Nikolskon, Alain Boublil, Klod Mišel Šenenberg, Herbert Krecmer
Po romanu Viktora Igoa
Direktor fotografije: Deni Koen
Montaža: Kris Dikens, Melani Oliver
Uloge: Hju Džekmen, En Hatavej, Rasel Krou, Amanda Sejfrid, Saša Baron Koen, Helen Bonam Karter
Trajanje: 158 min.

Datum dodele najizvikanije filmske nagrade na svetu se bliži. Prognoze sa kladioničarskim kvotama su se razletele po etru. Sve oči prate ko bi mogao biti laureat ove godine. Među favoritima izdvajaju se: „Argo“, „Hičkok“, „Đangova osveta“, „Hobit“, „Linkoln“… Deluje da su kritičari brzo zaboravili neobični mjuzikl „Jadnici“.

Rekao sam da se radi o neobičnom filmu i odmah ću to objasniti. Naime, nakon vrlo uspešne globalne pozorišne senzacije koja se izvodila preko 27 godina, javila se potreba za novim izazovom. Predstava je bila hit u celom svetu i producenti su godinama tvrdili pazar čekajući pravu šansu. Odgovor je stigao i ugovor je sklopljen sa britanskim rediteljem, Tomom Huperom. Filmska adaptacija čuvenog remek-dela Viktora Igoa je okupila vrhunske glumačke zvezde: Hju Džekmen, En Hatavej, Rasel Krou, Helena Bonam-Karter, Saša Baron Koen.
U filmu se radi o Žanu Valžanu koji je bio u zatvoru skoro 20 godina jer je morao da ukrade hleb za malo dete svoje sestre. Nakon odsluženja kazne dobio je uslovnu slobodu. Prekšio ju je ali se u njegovoj duši dogodilo prosvetljenje. Hteo je da se iskupi za sitne prevare i loša dela. Da bi promenio sve iz korena morao je da prekrši uslovu kaznu. Od tog trenutka ga juri surovi inspektor Žaver, koji će ga kinjiti decenijama. Vreme događaja radnje je početak XIX veka u siromašnoj Francuskoj. Za dva ipo sata prolazimo period od skoro pola veka. U centru događaja su socijalni nemiri sa ljubavnim i porodičnim dramama koji su ulepšani izvrsnim pesmama. Ističu se glavni glumac, Hju Džekmen i najbolja ženska uloga, En Hatavej. Uz njih se izdvajaju veličanstveni glasići mladih nada.

Spektakularna interpretacija dobija na težini jer su sve numere izvedene na setu. Time se pokazalo izvrsno umeće filmske. Običaj je i skoro pravilo da se te scene snimanju u postprodukciji u studiju.

Ovaj pozorišni mjuzikl sa najdužom tradicijom na svetu je adaptiran u epsku filmsku priču koja je dodala nove emocije. Uz kostime i scenografske građevine lako je uživeti se u epohu revolucionarne Francuske. Na tom uzorku je fotografija napravila izuzetan dojam. Toliko dobar da u slici možete odmarati oči i bez tona. Nagon za nemim filmom sam ja lično dobio kada je Rasel Krou otvorio usta da zapeva. Od prve scene imate utisak da peva Duško Dugouško. Autralijski roker ima presmešnu boju glasa tako da smo se lepo ismejali. Ali neka se profesori muzike bave tim temama.

Ovaj filmski mjuzikl nije omanuo. Zadovoljiće sve ljubitelje žanra i sa njima dobar deo uobraženih kritičara sa „ukusom“. Komunikacija sa publikom kroz muzičke numere je unela opersku magiju u film pa je ta fuzija sasvim dobro proradila. Odatle potiče sva draž i neobičnost ove filmsko-muzičke epopeje.