Slobodna zona

Kanski pobednik na 14. Slobodnoj zoni

Posebna pažnja u ovogodišnjem programu pripada filmu koji je na festivalu u Kanu proglašen za dokumentarac godine i koji je osvojio „Srce Sarajeva” za najbolji dokumentarni film.

U pitanju je film „Srbenka” Nebojše Slijepčevića, koji je osvrće na događaj 1991. kada je u centru Zagreba ubijena dvanaestogodišnja devojčica srpske nacionalnosti, a generaciju kasnije, kontroverzni reditelj Oliver Frljić postavlja pozorišnu predstavu o slučaju Aleksandre Zec u riječkom HNK. Naslovnu ulogu, igrom slučaja ili ne, dobija dvanaestogodišnja glumica iz Rijeke srpskog porekla – Nina.

Četrnaesti filmski festival Slobodna Zona, koji se održava od 7. do 12. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ove godine predstavlja program koji je sadržajniji i bogatiji nego ikad.

Festivalska publika imaće priliku da pogleda više od 50 filmova, od kojih je 40 nacionalnih premijera, a koji se bave sećanjem i zaboravom, suočavanjem sa prošlošću, građanskom i ličnom neposlušnošću otporu i represiji, kao i porastom ekstremne desnice u Evropi i šire. Na ličnom planu, akteri filmova iz celokupne ovogodišnje selekcije preispituju autoritete koje im država i društvo nameću i pokušavaju da pronađu smisao u svetu koji je sve više okrenut institucionalnom nasilju, korupciji i eroziji demokratskih vrednosti i građanskih i ličnih sloboda.

Kada se govori o pitanjima slobode, autorske i lične, posebno treba istaći film „Leto“ Kirila Serebrenikova, romansiranu priču o zvezdama lenjingradske andergraund scene 80-ih, koji otvara ovogodišnji festival i koji je oda mladosti, ljubavi, slobodi i rokenrolu.

Ističe se i najnoviji igrani film „Tri lica“, Džafara Panahija, o mladoj Iranki kojoj roditelji ne dozvoljavaju da studira glumu, več bi u skladu sa tradicijom trebalo da se uda. Ovo fenomenalno ostvarenje koje je premijerno prikazano u Kanu je road movie protiv patrijarhata i filmska oda glumicama i svima koji to žele da budu. Zbog kritičnog odnosa prema režimima u svojim zemljama oba reditelja imaju zabranu izlaska, Serebrenikov iz Rusije, Panahi iz Irana.

Nekadašnji član Putinovog izbornog štaba, Vitalij Manski, u svom najnovijem dokumentarnom filmu „Putinovi svedoci“ otkriva hronologiju Putinovog dolaska na vlast i vodi nas iza kulisa nekih od najvažnijih događaja u novijoj istoriji Rusije. Kroz razgovore sa Putinovim simpatizerima i savremenicima, reditelj stvara portret jednog od najkontroverznijih političara današnjice, i postaje svestan da je u blizini vlasti „naivno misliti da je moguće biti samo svedok“.

U godini obeležavanja sto godina od Bergmanovog rođenja, festivalska publika imaće priliku i da se osvrne na rad ovog genijalnog reditelja, kroz dokumentarac „Bergman – godina života“ rediteljke Džejn Magnuson. U ovom filmu fokus je na 1957. godini u kojoj je talentovani reditelj postao „veliki Ingmar Bergman“ i snimio svoja remek dela „Sedmi pečat“ i „Divlje jagode“ i režirao čak četiri velika pozorišna komada. Obuzet stvaranjem i žudnjom za životom, Bergman jedva da ima vremena za decu, ženu i mnogobrojne ljubavnice, a svi likovi iz njegovih filmova u stvari su – on sam.

Selektori programa posebno preporučuju i film „Krivica“, Gustava Melera, koji je širom sveta osvojio brojne nagrade, između ostalog i nagradu publike na festivalima Sandens i Roterdam. Radnja prati Asgera Holma, policajca u potrazi za ženom u opasnosti i njenim otmičarima. Ovaj super popularni triler režiran je kao one-man-show, u kome kamera ne napušta Holmovo radno mesto, a život otete žene zavisi od svake reči koju izgovori.

Posebno treba istaći i igrani film „Ubiti Hesusa“ o studentkinji Pauli koja je svedok hladnokrvnog ubistva svog oca. Još uvek u šoku, ispunjena gnevom i željom za osvetom, počinje da prati mladića za kojeg veruje da je ubica. Međutim, ispostavlja se da su oboje žrtve nasilnog i korumpiranog sistema. Ovaj autobiografski prvenac kolumbijske rediteljke i scenaristkinje Laure More, napeta je drama koja preispituje etičke aspekte osvete i (ne)mogućnost praštanja. To je ujedno i realistični prikaz Morinog rodnog grada Medelina u Kolumbiji, snimljen iz perspektive ljudi koji tamo žive u čeljustima korupcije, nasilja i kriminala.

Festival Slobodna Zona na svoj repertoar donosi još jedan svetski hit, film „Tranzit“ najpoznatijeg nemačkog reditelja Kristijana Pecolda, koji nazivaju i novom Kazablankom. Snimljen prema istoimenom romanu Ane Zegers iz 1942. godine, radnju filma reditelj svesno prebacuje u savremeno vreme, gde su ulice Marseja i Francuske (ponovo) poprište istorijskih dramatičnih događaja. Georg, izbeglica iz Nemačke pokušava da se preko Marseja dokopa Amerike. Pokušavajući da dođe do papira on preuzima identitet ubijenog pisca i traga za njegovom ženom, Mari. Čekajući dozvolu da ode, Georg i Mari postaju poput hiljade drugih migranata – ljudi kojih nema.

Posebno mesto u programu zauzima i šokantni mađarski dokumentarac „Zarobljena“ rediteljke Bernadet Tuza-Riter. Neverovatna priča o ženi koja već godinama živi doslovno u ropstvu. Ona radi po 20 sati dnevno bez plate. Oduzeta su joj lična dokumenta i živi u neljudskim uslovima. U 21. veku, ona je rob u srcu Evrope i njeni vlasnici gospodare njenim životom. Ohrabrena prisustvom rediteljke, odlučuje da se bori. Film prati njen herojski put ka slobodi.

Karte za svečano otvaranje 14. Slobodne zone i film Leto u prodaji su od 8. oktobra na blagajnama Kombank dvorane, Eventima i Kulturnog centra Novi Sad. Karte za ostale projekcije naći će se u prodaji od 18. oktobra na blagajnama bioskopa u kojima se festival održava.