bioskop Krusevac

Kruševački bioskopi – nekad i sad

Izvor: Filmske radosti
Autor: Ivana Grujić
07/01/2014

Dok su danas bioskopske sale u Kruševcu poluprazne, osim kada se prikazuje nešto što je u datom trenutku ultra popularno, pedesete i šezdeste godine prošlog veka ostaće zapamćene kao godine apsolutne vladavine filma.

Prošlo je tačno šezdeset godina od kada je zvanično registrovan „Kruševac film”. Prvi nemi film prikazan je u Kasini (današnja Komercijalna banka), dok je u bioskopu Evropa prikazan prvi tonski film. Ove interesantne informacije verovatno nisu svima poznate i navode nas da se zapitamo koliko mi zapravo poznajemo svoj grad? Da li, sa druge strane, Kruševac krije određene tajne koje nisu svima bile „dostupne“? .

U želji da nađu odgovore na ova i slična pitanja, ekipa mladih Kruševljana započela je rad na projektu „Šarengradska e-razglednica“. Rezultati njihovog rada već su vidljivi i možete ih potražiti na sajtu www.slikekrusevca.com.

„Sajt slikekrusevca.com pruža uvid u sve ono što do sada nije bilo poznato o Kruševcu, dok poznate informacije prikazuje iz nekog drugog ugla, na drugi, možda lepši način.

Oblasti arhitekture, istorije, kulture, kao i paralelni prikaz Kruševca nekad i sad, biće predstavljen kroz najrazličitije forme od fotografija, preko pisanih i video intervjua, pa do 3D prikaza”, rekla nam je Adrijana Milosavljević, jedan od koordinatora projekta i dodala da su za samo nekoliko dana, od kako je sajt lansiran, naišli na veliki broj pozitivnih komentara.
„Sugrađani i sugrađanke nam pišu, neki nas hvale, drugi šalju sugestije koje rado prihvatamo”.

Osim toga, sajt pruža uvid u još mnoštvo interesantnih informacija. Recimo, njegovo veličanstvo film, kako u jednom od svojih tekstova navodi naš poznati novinar Miroljub Nicović, dugo je bio glavna zabava Kruševljana. Kruševac je u to vreme imao čak šest bioskopa: Evropa, Kruševac, 14 oktobar, Takovo, Dom sindikata, Jastrebac, a radile su i bašte u 14. oktobru i Takovu, a povremeno i bašta kod Biroa rada.

Bašta „Takovo“ važila je za jednu od najlepših u kojoj su Kruševljani osim u filmu mogli uživati i u roštilju i hladnom belom špriceru. Priča se da su Amerikanci tek nešto kasnije izmislili njihov „drajv in muvi“. Takođe se šuškalo da je poseban doživljaj predstavljao bioskop na Jastrepcu koji je pružao „magične slike“ na planini. Novinar Nicović na ovu temu navodi da su često pešice iz Kruševca odlazili gore u planine (šetnja od dvadesetak kilometara) i na otvorenom prostoru, u predivnom ambijentu guste bukove šume i huku Jastrebačke reke uživali.

Bioskop Kruševac, koji i danas postoji, građen je sedam godina i svečano otvoren 27.aprila 1967. godine. Bioskopske sale, u to vreme, uvek su bile pune prilikom prikazivanja domaćih filmova, hitova svoga vremana: Hanka, Pesma sa Kumbare, Sinji galeb, Ljubav i moda, Sakupljači perja, Saša, Daleko je sunce. Ali, u domaćim bioskopima Kruševljani su mogli pogledati i svetske spektakle: „Prohujalo sa vihorom”, „Dugo toplo leto”, „Kleopatra”, „Kartagina u plamenu”, „Spartak”, „Herkules”, „Odisej”, „Ben Hur”… Pa onda, ruski „Kameni cvet”, „Tihi Don”, indijski „Tonka”. Posebno zanimanje, tih dana, postojalo je za američke vesterne, čuvene kaubojce: „U 3 i 10 za Jumu”, „Dvoboj na Srebrnoj reci”, „Vinetu”, „Tačno u podne”, „Levoruki i revolveraš”, „Bubnjevi preko reke i druge”.

Pored toga, uz svaki film deljeni su „sadržaji” gde su bila odštampana imena glumaca, režisera, scenarista i slično, kao I interesantne scene na koje treba obratiti pažnju. Žurnal koji su pripremale „Filmske novosti” bio je obavezan deo koji se prikazivao pre svakog filma, nakon čega je išla kratka pauza, a zatim su se gasila svetla i film je mogao da počne.

Za sve one koji žele da saznaju više o kruševačkoj istoriji, umetnosti, kulturi nekad i sad, ove I druge informacije mogu naći na sajtu www.slikekrusevca.com. „IdejNet” tim obogaćivaće redovno bazu informacija na pomenutom sajtu, dok svi koji žele da sa čitaocima podele bilo kakave sadržaje ili anegdote to mogu uraditi njihovoj internet prezentaciji.