Mamurluk u Las Vegasu

„Mamurluk” – psihoanaliza za početnike

Izvor: poetikaholivuda.blogspot.com
Autor: Vuk Vujačić

„Mamurluk u Las Vegasu” („The Hangover”, 2009) počinje klasičnom scenom krize srednjih godina: budiš se u pedesetoj, pitaš se ko je ovo dete,  ko je ova žena, zašto mi ispadaju zubi? Dakle, tri drugara se bude u Las Vegasu, ne sećaju se ničega od prošle momačke večeri, znaju samo da im je mladoženja nestao. Tu kreće film noar pošto istražuju tragove sinoćnjih bahanalija u potrazi za mladoženjom. 

Las Vegas se može gledati kao Sodoma i Gomora, skup svih grehova (toliko plastično o Sodmi da glavni lik inscenira seks sa životinjom u jednom trenutku). Naime, protagonisti polako otkrivaju da su sinoć prekršili sve zakone ljudske i božanske. Krali su, imali seksualne odnose sa prostitutkama, pili, drogirali se, kockali, uništavali raznoraznu pokretnu i nepokretnu imovinu… Javlja se pitanje koje Polanik postavlja u svom romanu „Zagrcnut” (2001): Šta Isus ne bi radio?. Podsetićemo da su u pustinji u blizini Las Vegasa godinama održavane probe atomskih bombi, što je jasna aluzija na Apokalipsu i iskupljenje grehova.

Četrdesetak godina posle Hanterove „Paranoje u Las Vegasu: divljačkog putovanja u srce američkog sna” (1971), kada je Hanter S. Tompson izveštavao o društvu ogrezlom u greh, „Mamurluk u Las Vegasu” postavlja pitanje gde smo odmakli i zašto čovek kao najveću zabavu vidi grešenje do razmera gubitka ljudskog dostojanstva. Odgovor je u onom neprepoznatom, agresivnom unutar svakoga od nas. 

Naime, „Mamurluk” je svojevrsna noar istraga potisnutog, moderna verzija „Dr Džekila i mr Hajda” (zubar se predstavlja kao doktor kroz ceo film). Hajd je uvek zanimljiviji od Džekila, to je želja da se prekrše zabrane, zakoni, da se goli Kinez zatvori u gepek, da se otme tigar, i da se, ne znam kako dovoljno da istaknem, druži sa striptizetama, kocka, drogira, puši i pije…

U ovakvoj psihoanalitičkoj postavci jedan protagonista je otelotvorenje Principa realnosti (Ed Helms), drugi je debeli, detinjasti i glupi Princip zadovoljstva (Zek Galifianakis), a lepi, smireni, dovitljivi, snalažljivi drugar je Idealna slika o sebi (Bredli Kuper). Mladoženja (Džastin Barta) predstavlja potisnute delove sebe (videti film Odbegla mlada, 1999). Princip realnostipokazuje agresivnost i kastracioni strah vađenjem sopstvenog zuba kleštima (pošto su ga zezali da nije dovoljno dobar zubar), a kada se napije i nadrogira onda je „najluđi“ od trojice.

– Majk Tajson: Ko pravi takva sranja, čoveče?

– Idealna slika o sebi: Očigledno neko ko ima mnogo problema. Ja sam poremećen čovek.

Pored protagonista, sve je u znaku trojke: ujutro ih progone duhovi prošlih momačkih večeri (kao u Dikensovoj Božićnoj priči): jure ih panduri kojima su naši junaci ukrali kola, Kinezi kojima su kidnapovali vođu i strpali ga u gepek i Majk Tajson kome su ukrali tigra. Takođe, postoje tri zamene koje pokreću radnju: zamena tašni sa novcem, zamena extazija sa drogom za silovanje (zbog koje se ne sećaju ničega) i zamena Dagova (Mladoženja i diler se zovu Dag). Sveto trojstvo pada na pamet.

Na kraju pijane večeri, Princip realnosti ženi prostitutku čime se zatvara krug: simbolički bežeći od svadbe u poslednji trzaj neodgovornog života – momačko veče, vraćaju se na početak – na još jedno venčanje.

Naravno, prekosutra pronalaze mladoženju na krovu („Mačka na usijanom limenom krovu”, 1958) i bez većih posledica šta se dogodi u Vegasu ostaje u Vegasu, kao na psihoanalitičkoj seansi.