Mladen Djordjevic

Mladen Đorđević – Intervju

Izvor: FIlmske radosti
Razgovarali: Radiša Cvetković, Miljana Kerču, Zoran Gajin
15/10/2009 – 16:30

 

Nakon susreta sa sjajnim glumcima filma „Život i smrt porno bande“, Natašom Miljuš i Ivanom Đorđevićem, i sam režiser je odlučio da podeli iskustva sa nama oko svega što se izdešavalo u poslednjih par meseci od kada je taj film stigao u bioskope. Radi se, naravno, o Mladenu Đorđeviću, koji je komentarisao stanje u kinematografiji kod nas i, ujedno, zapretio novim idejama.

Filmske radosti: Pretpostavljamo da nije bilo lako gurati ovakav stil filmova, kakav ti neguješ, na jednoj školi kao što je FDU? Da li ceniš da škole za filmadžije (dorbim) delom snose odgovornost za stanje u kom se nalazi naša kinematografija, i koliki je njihov uticaj u tom smislu?

Mladen Đorđević: Moram da kažem da je tokom studija saplitanja i animoziteta prema mojim filmovima od strane vecine profesora bilo (najviše je u tome prednjačio birokrata Srđan Karanović na čijim predavanjima sam se osećao kao da sam došao na opštinski šalter), ali postojalo je i od strane kolega studenata. Duh mediokritetstva na FDU je prisutan u značajnoj meri. Ipak, to je bilo nedovoljno da me skrenu sa puta, pošto se ipak radi o neorganizovanom fakultetu u kome ne postoji bilo koja vrsta delotvornog sistema, pa ni onog negativno usmerenog prema meni. Na kraju, profesori su na ispitima svaki put morali da priznaju da moji filmovi vrede. U knjizi intervjua sa Jocom Jovanovićem koju spremam, videćete da je on prošao kroz slična iskustva.

FR: U ranijim radovima si se doticao marginalnih grupa, imao si interesovanja za horor i za fantastiku, ali ostajao trezveno potresan u temaskom odabiru i tretiranju pomenutih žanrova. „Porno banda“ je došla kao vrhunac tog sazrevanja, zar ne?

MĐ: Pa, ima tu još mesta za nadogradnju i za razvitak, ali može se tako reći. Inspiracija je dolazila iz najbliže stvarnosti i najubojitije je kada vraćaš surovo u glavu, što se u ovom konkretnom slučaju tiče onoga kako koristim pornografiju.

FR: Šta za tebe znači „porno“ i „pornografija“ u današnjem svetu koji je i sam ispornografisan do krajnje iscrpnosti?

MĐ: Interesantno mi je to što u pornografiji ustvari nema licemerja. U pornografiji ima neke banalnosti i direktnosti. Toga na primer ima i u naivnoj umetnosti, koju ja volim. Naravno, ne u smislu da bih se njome bavio, ali interesuje me ta neposrednost. To je taj postupak „metak u čelo“ koji, u ovom vremenu u kojem živimo, često deluje iskreniji i časniji postupak, nego ona pornografija koju viđamo na u politici i u svakodnevnom društvenom životu.

FR: Kada možemo da očekujemo da izađe DVD izdanje „Porno bande“ i koliko je ostvarivo da se tu nađe i materijal sa snimanja koji u film nije ubačen, pošto je poznato da je bilo materijala i za seriju?

MĐ: Biće ubačene neke duhovite dijaloške scene koje su izbačene jer su smetale filma kao celini, pre svega ritmu. Maja Uzelac je snimala „making off“ koji će uskoro izmontirati i koji će se naći na DVD-u.

FR: Da li je sada pred tobom period drugačijeg tematskog interesovanja? Kuda si odlučio da ideš?

MĐ: Trenutno pišem dva scenarija, mada ne bih još uvek otkrivao šta je to, ali ne bavim se više tematski porno industijom. Sad je to nešto malo drugačije, ali još uvek sam u vodama niskobudžetnog filma. To mi ipak omogućava određenu slobodu. Sigurno neću ići ni u suprotnom pravcu od ovoga na kom sam vec i mislim da se ta jedna konstantnost i doslednost mogla videti i na nedavnoj retrospektivi mojih filmova priredjenoj u KC GRAD-u.

FR: Da li misliš da će u Srbiji, u filmu, sve više početi da se koristi šok kao način izražavanja, barem među autorima koji nisu deo „mejnstrima“? Pitamo te to iz perspektive nekog ko ima kontakta sa mladim ljudima u kinematografiji, šta misliš šta će biti aktuelno u nekoj bližoj budućnosti?

MĐ: Mislim da će u Srbiji i dalje biti aktuelni filmovi koji generalno „vladaju“ u Jugoistočnoj Evropi, koji zavise pre svega od filmskih fondova, a time i od politike, od ministarstava… A to što jeste karakteristično za Jugoistočnu Evropu jesu one svedene i kobajagi „iskrene“ price iza kojih stoje najčešće prazni i nemaštoviti autori. E to je prava pornografija! I to je ustvari problem. Po njima filmovi ne treba da budu oštri, katarzični. Ljudima koji daju pare za filmove možda baš odgovara da ne postoji katarza.

FR: Momenat mitologije se provlači kroz čitav film „Život i smrt porno bande“. Nije to samo sukob Erosa i Tanatosa kao opšta nit, već je to i staroslovenska mitologija, običaji itd. Malo autora ovo koristi u svojim delima. Šta ti misliš o tome?

MĐ: Ja volim i dobro poznajem mitologiju. Mislim da je tu lezi jedno veliko, neispitano bogatstvo sto se tice kinematografije. Eto, pre nekih šest godina sam sa Milanom Konjevićem radio zajednički projekat, drugometražni film koji je sastavljen od dve priče. Ali se on ispostavio kao veoma skup, jer se radi o epohi. Priča se dešava krajem XIX veka, to je moj deo, a njegova u bliskoj budućnosti i obe su vezane za naše legende. Da bi se realizovalo bilo je potrebno je oko milion evra, tako da to nismo mogli nikad da snimimo. Posle sam ja moj deo priče produžio, pa sam imao čak i scenario za dugometražni film koji se zove „Nekršteni dani“, ali i to je propalo. Na taj moj scenario su dosta uticali „Sveto mesto” i „Leptirica”, Đorđa Kadijevića.

FR: Šta bi voleo da te više nikad ne pitaju u vezi sa filmom „Život i smrt porno bande“, što ti se smučilo do iscprljivosti?

MĐ: Mnogo toga 🙂 . Bojim se da kad bih to najpre sam sebi priznao, ne bih više nikome dao intervju.

FR: I za kraj, koje bi režisere predložio posetiocima našeg sajta? Na koga bi voleo da posebno obrate pažnju?

MĐ: Pa, ne znam… Eto, od mlađih srpskih reditelja bih svakako preporučio Jocu Jovanovića.(smeh)