Džejn

Nagrađivani film „Džejn“ pred beogradskom publikom

Hvaljeni dokumentarac „Džejn“, koji publiku upoznaje sa revolucionarnim radom i nesvakidašnjim životom dr Džejn Gudal, naučnice, čija su istraživanja iz korena promenila naša saznanja o svetu šimpanzi, premijerno će biti prikazan pred domaćom publikom 14. marta od 18 časova u Kulturnom centru Beograda, a ulaz je slobodan.

Nastao u produkciji „National Geographic-a“ i premijerno prikazan u septembru prošle godine na čuvenom Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu, film „Džejn“ poneo je nominaciju za nagradu BAFTA za najbolji dokumentarni film, a više američkih strukovnih i kritičarskih udruženja proglasilo ga je za najbolji dokumentarac 2017. godine. Čuveni časopis „Vogue“ otišao je korak dalje tvrdeći da je „Džejn“ jedan od najboljih dokumentaraca svih vremena. Kao poseban kuriozitet u celoj priči, izvanrednu muziku za film potpisuje slavni Filip Glas, jedan od najznačajnijih savremenih američkih kompozitora.

Više od sto sati do sada neviđenih snimaka napravljen Džejn Gudal,ih u tanzanijskom nacionalnom parku Gombe tokom šezdesetih godina XX veka u zaokruženu filmsku priču uklopio je nagrađivani reditelj Bret Morgen. Publika će tako biti u prilici da prati priču o Džejn Gudal, mladoj ženi bez formalnog obrazovanja čije je istraživanje šimpanzi uzdrmalo tadašnju, dominantno mušku naučnu zajednicu i napravilo revoluciju u našem shvatanju prirodnog sveta.

Film počinje 1960. godine u Gombeu kada Džejn, tada dvadesetšestogodišnja Britanka, vođena samo svojom ljubavlju prema životinjama kreće u prvu ekspediciju sa ciljem proučavanja šimpanzi. Strpljivo gradeći poverenje životinja, uskoro je dospela na naslovne strane kada je otkrila da su šimpanze veoma inteligentna bića sa društvenim životom, sposobna da koriste alate da bi došle do hrane. Kada je 1964. godine „National Geographic“ poslao holandskog filmadžiju Huga van Lavika da zabeleži njen rad, njih dvoje su se zavoleli, ali su profesionalne obaveze, epidemija dečije paralize i nasilje među šimpanzama ugrožavali idiličan odnos ovog para. Iako je u filmovima i knjigama mnogo toga rečeno o radu dr Gudal sa šimpanzama, o njoj kao ženi u naučnom svetu, ali i o njenom privatnom životu zna se malo toga. Sada, dok Džejn proučava šimpanze, a mi proučavamo njen život, vidimo kako se rodila ljubav i kako se borila da napravi ravnotežu između braka i majčinstva i svog životnog sna.

„Kad sam prvi put gledala film, osetila sam snažnu nostalgiju, bilo je nečega veoma stvarnog i nesputanog“, rekla je dr Džejn Gudal, osnivačica instituta „Džejn Gudal“ i ambasadorka mira Ujedinjenih nacija. „Film prikazuje kakve su stvari zaista bile, iznosi ljudske karaktere, naročito moj i Hugov, na veoma intiman način. Vratio me je u najbolje dane mog života onako kako nijedan dokumentarac do sada nije.“

Reditelj filma „Džejn“ Bret Morgen dobro je poznat širom sveta ljubiteljima dokumentarnih ostvarenja po svom jedinstvenom, intimnom i upečatljivom filmskom rukopisu. Pre upuštanja u avanturu snimanja filma o Džejn Gudal i njenom naučnom radu, pobrao je pohvale kritike i publike dokumentarnim filmovima o Kurtu Kobejnu („Kurt Cobain: Montage of Heck“, 2015) i sastavu „The Rolling Stones“ (Crossfire Hurricane, 2012), a film „On the Ropes“ iz 1999. godine doneo mu je nominaciju za Oskara u kategoriji najboljih dokumentarnih filmova.

„U ovoj priči najviše me je zainteresovala borba za priznanje jedne žene, naročito u vreme kad je Džejn radila“, rekao je režiser Bret Morgen. „Ovaj film je u velikoj meri ljubavna priča, s tim da nije reč o ljubavi između muškarca i žene, već između žene i njenog rada.“

U saradnji sa beogradskim Festivalom nauke, pre projekcije filma u dvorani Kulturnog centra Beograda sa početkom u 18 časova biće održana naučna tribina na kojoj će se, inspirisani radom i zalaganjima Džejn Gudal, govoriti o podizanju svesti o ugroženim životinjskim vrstama u Srbiji. Uticaj ljudi na prirodu pogubniji je iz dana u dan, što se posebno ogleda kroz primere zagađivanja životne sredine, uništavanja prirodnih staništa i nestanka vrsta. Prema procenama svetskih organizacija, na svakih sat vremena sa naše planete nestanu četiri vrste! U Srbiji se pretpostavlja da je čak 429 životinjskih vrsta pred istrebljenjem, od čega je 66 vrsta sisara i 273 vrste ptica.

Na tribini u KCB-u biće reči o primerima dobre prakse koji se sprovode u našoj zemlji, kao što je slučaj sa mrkim medvedima, jesetrama i beloglavim supovima, ali će biti istaknuti i negativni primeri sa katastrofalnim posledicama kao i napori da se sačuva poslednji par orlova krstaša, vrste koja se nalazi na državnim simbolima Srbije.

Učesnici razgovora biće Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji, dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, dr Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica i Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a u ulozi moderatora naći će se Rambo Amadeus, naš poznati muzičar i ekološki aktivista.

Nakon premijere u Kulturnom centru Beograda, film „Džejn“ imaće televizijsku premijeru 18. marta u 21:55 na National Geographic-u, a tog dana ovaj dokumentarac biće emitovan u 172 države na čak 43 jezika.