Natasa Miljus

Nataša Miljuš – Intervju

Izvor: Filmske radosti
Razgovarali: Zoran Gajin i Radiša Cvetković
21/03/2009

Nataša MiljušNataša Miljuš, mlada glumica iz Beograda (Zemun), rođena 7. februara 1981. godine. diplomirala je 2004. u klasi profesora Predraga Ejdusa/ Vladimira Jevtovića na akademiji „Braćа Karić”. Svoj filmski debi ostvarila je ulogom u filmu Mladena Đorđevića „Život i smrt porno bande“, koji je na ovogodišnjem FEST-u dobio podeljene kritike i izazvao burne reakcije eksplicitnim scenama i osetljivom tematikom.

Filmske Radosti: Kako je došlo do saradnje sa Mladenom i kakve su bile reakcije kada si pročitala scenario?

Nataša Miljuš: Šok koji je usledio nakon prvog čitanja izazvao je u meni dilemu: da li da prihvatim ulogu ili ne. Ostavila sam ga sa strane i nakon nekoliko sati sam mu se ponovo vratila i tada me je nešto kupilo, negde me je čačnulo – odlučila sam da prihvatim. Nekako sam znala da je film potreban ne samo meni, već svima.

FR: Šta te je privuklo da glumiš Sofiju?

NM: Scenario je zaista odličan. Taj bol, te priče koje nosimo u sebi je upravo ono što me je privuklo. Sofija želi da ode u Holivud da snima porniće sa debelim ženama, ali šta se krije iza takve sulude želje? To je nešto nad čim treba svi da se zapitamo, a ne da lelujamo. Obično se zadržavamo na bananlnoj površini, ali tu se nikako ne nalazi istina. Iako sam privatno opuštena, ležerna i trudim se da mi sve bude šareno, nije sve tako kako bih volela.

FR: Kako je protekao rad na filmu?

NM: Mnogo smo radili pre samog snimanja. Da Mladen nije prišao svakom od nas na način koji nas je naveo da se otvorimo, ne bi sve to izgledalo tako harmonično. Svi su u projekat ušli sa stavom “open heart, open mind”; radili smo za film. Niko tu nije radio za sebe. Ali ne mogu vam reći da je snimanje bilo toliko zabavno i opušteno kako bi neki pretpostavili. Posle scene kada nas desetoro golih ležimo na travi i vodimo ljubav u prirodi, ja sam se rasplakala. Desio se neki šok. Nemam ja problema ni da se skinem gola, niti nešto slično, nego prosto… nije bilo lako. Onda sam shvatila da je to nešto pozitivno i da je to upravo ono što sam želela otkako sam izašla sa akademije: da prenesem ljudima neku poruku i da se potrude da je shvate kopajući po sebi.

FR: Ali verovatno je bilo i zanimljivih dogodovština na snimanju?

NM: Ima raznih anegdota sa snimanja, ima… (smeh). Kad smo seli u kafić da predahnemo, Džudi (Ivan Đorđević)nakon scene sa konjem komentariše: „Onaj Lakobrija (Miroslav) nakačio k**** kobili, a namackao šećera. K****** ovolika, a nikad slađi!“ (smeh) Ljudi se okreću i bulje s izrazom lica koji govori: „Ko su ovi i šta rade?“. Ma, bilo je svačega….

FR: Čime se, zapravo, film bavi?

NM: Ovaj film govori o istini! Ovaj film govori o svemu samo ne o „Životu i smrti porno bande“. Svi likovi se nalaze na granici dobra i zla i ceo splet događaja je logičan da bude takav kakav je. Ovde ni pornografija uopšte ne govori o pornografiji. Seks je instrument za pokrivanje unutrašnje patnje, isto kao i novac. Radikalno traže izlaz u nemoralnim postupcima: ideja da će iz zla proizaći nesto dobro, kao što se obično dešava da se iz dobrih stvari širi nešto negativno. Tako oni negde u sebi čuvaju tu nadu da će se nečto pozitivno desiti. Hvataju se za slamku. Jesu oni gladni, drogirani, bolesni, to je gomila stvari koja utiče da kao grupa lakše donose te teške odluke, ali niko od njih nije iskreno mislio da će im biti lakše. Sofija neće da ubije da bi ubila, neće, čak, ni da ubije da bi pomogla vojniku. Ulazi u bandu sa nadom da će pobeći od sebe i na taj način izbeći suočavanje sa istinom.

FR: Mislis li da će i publika tako celu stvar videti?

NM: Da sam previše razmišjala o tome šta će ko reći i da li će se to njemu svideti ili ne, ne bih se toliko ugojila za film. Oni do čijeg misljenja mi je stalo su sve to dobro razumeli. Mada mogu reći i da nisam potpuno imuna na neke komentare. U suštini mora malo da te povredi kada ti neko kaže: „Ne valja“. Ali vređa kada kažu nešto što apsolutno nema veze sa filmom i samom suštinom problema. Ljudi oko mene su razumeli i to mi je najvažnije. Dobro je imati i samopouzdanje i drskost, ali volim da čujem i ono što ne valja, da znam da promenim sledeći put. Glumom ipak planiram da se bavim ceo život.

FR: Da li ste tokom snimanja film mogli da pretpostavite da će ovaj film predstavljati prekretnicu u našoj kinematografiji?

NM: Bila bih neiskrena kada bih rekla: „Ja sam znala da je ovaj film genijalna stvar“, ali da nisam mislila da je to nešto dobro, nikad ne bih bila deo projekta. Bilo mi je jasno da će film biti drugačiji, da će pokrenuti, da će izazvati reakciju, što je najvažnije, bila ona pozitivna ili negativna. Dobro je što je film pogodio neke ljude, moje drugare ili poznanike koji nemaju filmsko znanje. Oni su gledali film i nešto ih je dirnilo, prodrmalo… Ma, mi još ni ne znamo šta će taj film da bude.