Neka ostane medju nama

Neka ostane među nama (Rajko Grlić 2006.)

Filmske radosti
Autor: Branko Radaković

Scenario: Ante Tomić i Rajko Grlić
Fotografija: Slobodan Trninić
Muzika: Alan Bjelinski i Alfi Kabiljo
Montaža: Andrija Zafranović
Glumci: Miki Manojlović, Bojan Navojec, Darija Lorenci, Ksenija Marinković, Nataša Dorčić
Trajanje: 87 min

Posle osrednje „Karaule“ koja je snimljena 2006. Rajko Grlić se vratio temama koje su krasile neke njegove ranije filmove po kojima ga šira publika najviše i pamti, kao što su recimo „Samo jednom se ljubi“ iz 1981, „U raljama života“ iz 1984. i „Za sreću je potrebno troje“ iz 1985. koji se u suštini bave ljubavnim problemima.

„Neka ostane među nama“ govori o komplikovanim odnosima između dva brata Nikole koga glumi Miki Manojlović i Brace koga glumi Bojan Navojec, a njihovi bračni životi i ljubavne veze podsećaju pomalo na stil junaka iz Vudi Alenovih ostvarenja.

I do sada se veoma često Rajko Grlić bavio u svojim filmovima (čak i u onim koji za glavnu temu nemaju ljubav) odnosima između muškaraca i žena ali ovoga puta likovi su za nijansu agresivniji od likova iz njegovih ljubavnih drama, a odnosi između njih znatno složeniji. Oni se upuštaju u seksualne avanture bez puno razmišljanaja kako će se to odraziti na njihovu najbližu okolinu i ljude sa kojima žive, te ih svrstavamo u grupu nezrelih osoba. Iako su već u godinama, oni proživljavaju neku svoju novu mladost i cilj im je samo da dožive po svaku cenu trenutno uzbuđenje.

Jedina osoba za koju možemo reći da je zrela je Nikolina žena Anamarija koju tumači Daria Lorenci ali i ona će ni ne znajući postati deo Bracine nepromišljene igre koja je u neku ruku možda urađena iz osvete jer je Braco pomalo zbunjen i isfrustriran zbog „uspešnijeg“ brata. Pored bračnog života sa Anamarijom, Nikola paralelno živi sa drugom ženom sa kojom ima i dete, a uz sve to uspeva da ima i avanturu sa znatno mlađom devojkom.

Ispostaviće se na kraju da je Bracino dete zapravo Nikolino, a Anamarija će roditi Bracino dete, te će tako infantilna i perverzna igra između braće na jedan neprirodan način biti završena. Na kraju ipak neće doći do raspada. Zajedno, složni i u miru nastaviće da žive. I pored toga što je „Neka ostane među nama“ nabijen žestokom erotičnošću, to samom ostvarenju ne smeta, već mu daje dodatnu uzbudljivu notu.

Iako imamo scena u kojima smo radoznali kakav će biti krajnji ishod, film ni u jednom trenutku nije ozbiljno napet. Iako su odnosi između junaka komlikovani, pojedine dramatične scene ublažene pozitivnom lucidnošću likova, „Neka ostane među nama“ ni u jednom trenutku nije ni dosadan. Uz pomalo ironičnog i zdravog humora, stvoren je pitak film.

Likovi iz „Neka ostane među nama“ su kao slika nekadašnje SFRJ – varaju jedni druge, svađaju se, rastaju, znaju da budu i besni jedni na druge ali i da se na kraju opet nekim čudnim putem ponovo zavole i budu složni.

Grlić je stvorio zabavan ali u isto vreme i film koji nije laka potrošna roba. Delom možemo reći i da je sama tematika ironija na TV sapunice koje su zapravo prepune raznih perverzija koje su skrivene kroz patetične fraze i uvijene u šarene laže bez ispoljavanja seksa. Reditelj se na neki način obračunao sa tom lažnom patetikom koja je prisutna u predvidivim TV serijama lakog sadržaja. Sa druge strane zadržao je svoj prepoznatljiv stil ali je uz to pokazao i da ume da ide u korak sa vremenom.

Vanja Drah, čuveni hrvatski glumac ovde je ostvario svoju poslednju ulogu. U filmu ima malu epizodnu rolu. Pojavljuje se samo u uvodnom delu. Glumi slikara po imenu Matko. Matko je otac Brace i Nikole koji i na samrti ne skriva svoje seksualne fantazije kroz crtanje karikatura u svom malom bloku. Ubrzo umire, a Braca i Nikola to ne doživljavaju dramatično, već kao sastavni deo života, čak pomalo i lucidno jer nakon sahrane provode veče uz alkohol.

Vanja Drah nije ni video finalnu verziju filma jer je preminuo 2009.

Treba napomenuti i da se u jednom naizgled nebitnom kadru pojavljuje legenda YU filma Lordan Zafranović kako pleše sa pripadnicom nežnijeg pola. Ovaj detalj obradovaće sve one zaljubljenika u Zafranovićev opus, dok mnogi neće ni primetiti ovu scenu. Uostalom ti kadrovi su i posvećeni istinskim filmofilima ali to je i Grlićeva posveta prijatelju iz čuvene „praške škole“. Ipak su iz tog vremena Grlić i Zafranović verovatno jedini filmski autori koji i dalje podsećaju na to da su bili i ostali Jugosloveni.

Grlić je jedan od retkih reditelja koji može da nas bar na trenutak vrati nostalgično u vreme SFRJ kroz apolitičnu temu i glumce koji su rasuti po zemljama bivše Titove države ali nas u isto vreme samim tim i podseća da su ta vremena prošla.

„Neka ostane među nama“ je ispraćen i odličnom muzikom za koju su bili zaduženi Alan Bjelinski i Alfi Kabiljo. Sve u svemu, film vredan pažnje. Koliko je i umetnički vredan, pokazaće vreme.