Nemanjići - Rađanje kraljevine

Nemanjići, loš početak ili potpuni promašaj?

Izvor: Filmske radosti | Danas

Nemam šta da kažem na negativne komentare sa društvenih mreža, pošto svako ima pravo da misli šta hoće i kako hoće.

Samo znam da se jedna serija ne ocenjuje na osnovu jedne epizode, nego na osnovu 12. Vreme će pokazati ko je bio u pravu – kaže za Danas Gordan Mihić, autor scenarija za seriju “Nemanjići – rađanje kraljevine”, upitan da prokomentariše negativna reagovanja na društvenim mrežama na prvu epizodu ovog dugoočekivanog projekta Radio-televizije Srbije.

Gledaocima se nisu dopali dijalozi, gluma, režija… a komentarisan je čak i dorćolski naglasak sinova Stefana Nemanje.

„Mislim da ovde imamo bar dve velike teme, koje je važno odvojeno tretirati: jedna su reakcije na RTS-ovu flagship seriju, a druga kultura hejta na društvenim mrežama, konkretno Tviteru”, kaže reditelj Stevan Filipović.

On smatra da je „silna online mržnja” nekad jedini ventil koji imamo na raspolaganju.

„Šta drugo ostaje prosečnom gledaocu, od čijih je para ta havarija snimana? Možemo da promenimo kanal, eventualno da prestanemo da plaćamo pretplatu i time rizikujemo pravne posledice, ali to i dalje ne rešava problem što se novac poreskih obveznika trošio na tako groteskni način. Pokušao sam da gledam prvu epizodu, sa dosta niskim očekivanjima, ali moram priznati da sam iskreno šokiran poražavajućom nekompetencijom i diletantizmom, koji vrište iz svakog frejma”, kaže Filipović. On dodaje da je i sam na Tviteru napisao da su „Nemanjići na nivou uzbekistanskih pornića, ali da sad misli da je to uvreda za uzbečku porno industriju”.

„RTS decenijama spušta lestvicu do neslućenih dubina, uništavajući time publiku, i stvarajući nove generacije lobotomiziranih glasača. Dok se u svetu dešavala renesansa TV serija – ‘Porodica Soprano’, ‘Six Feet Under’, ‘The Wire’, kod nas smo imali predsednika države, koji lupa prvu klapu na porodičnom biznisu Radoša Bajića, seriji ispod svakog civilizacijskog minimuma. Prosečan gledalac domaćih TV serija više ne zna ni šta je tehnički ispravna epizoda”, ističe reditelj.

Filipović kaže da bi lično, kao kolega, voleo da u javnoj raspravi porazgovara sa osobom koja je mislila da je dobra ideja da se režija istorijske drame, koja košta više od 100.000 evra po epizodi, poveri „čoveku koji je dosad jedino poznat po seriji koja se zove ‘Moj rođak sa sela’, u kojoj je glavni pozitivni junak begunac od haškog Tribunala”.

„Možda i sa osobom koja nije znala da scenarije za takve serije ne pišu pojedinci, već je potrebno odvojiti vreme i novac za ‘writers room’, koji podrazumeva vođu projekta, tim pisaca i stručne konsultante. Na kraju, da upoznam odgovorne koji su, na primer, prvu epizodu pogledali, i rekli, ‘odlično, to je to, ovo ide u emitovanje’. Bar da znamo njihova imena i prezimena. Kupili smo to pravo svojim Nowcem”, ističe Filipović. On naglašava da je tužno što se neko nije setio, iz ove perspektive, nedostižno odlične serije ‘Vuk Karadžić’, koja je, sa svim manama, podsećala na neku BBC produkciju iz tog vremena. Jedno je sigurno – i ‘Nemanjići’ i ‘Vuk Karadžić’ su verna slika država u kojima su nastajali”, zaključio je Filipović.

Ivan Karl, filmski i TV urednik, kaže za Danas „da se ne seća da je ikada kod nas nešto na društvenim mrežama imalo jedinstvenu podršku i hvalospeve, izuzev rođendanskih čestitka na Fejsbuku”.

„Društvene mreže nisu adekvatan uzorak i merilo da li je nešto kvalitetno, mada ne treba ni skroz zanemariti šta se tamo piše ili poručuje. U konkretnom slučaju ‘Nemanjića’ valja sačekati da se razvije priča i tek nakon treće ili četvrte epizode prosuditi koji su dometi i da li je sve imalo smisla. Uvodna epizoda objektivno ima mana, ali i dobrih strana u produkcijskim vrednostima. Ne treba prerano kuditi ni hvaliti. Serija je podigla prašinu, a u kojem pravcu će da je odnese vetar, videćemo”, konstatuje Ivan Karl.

I glumac i reditelj Radoš Bajić smatra da treba sačekati sa ocenama.

„Izgleda da su danas društvene mreže u Srbiji postale najmerodavniji nakaradni vrednosni parametar za svaku oblast društvenog života. Za političku kaljugu u kojoj plivamo, za ekonomiju, finansije, sport, estradu, medije, kulturu, pa i produkciju serijski igranog programa. Zaštićeni privatnošću svojih spavaćih soba, obasjani svetlošću ekrana svog kompjutera, često i ciljano pospešeni, plaćeni i orkestrirano organizovani – okuraženi, odvažni i mrzovoljni internet pirati bez milosti kolju sve redom! Omalovažavaju, pljuju, ismejavaju, napadaju. Ako nisi na Tviteru – kao i da ne postojiš!? Ogoljeni u motivu zašto rade to što rade, sami sebi su nadenuli ime – hejteri, ili po srpski, mrzitelji… Mrze, napadaju i ruše sve… Kao autor ‘Ravne gore’ prošao sam taj put i osetio bes i oholost ‘toplog zeca’ internet mrzitelja. Tim pre, u odbranu TV serije „Nemanjići” poručujem da niti je pristojno, niti razložno, niti profesionalno opravdano, niti nacionalno razumno – na osnovu prve epizode tako surovo i bezočno napadati i obesmišljavati pre svega jedan veliki napor, i rekao bih čiste i dobre namere RTS-a i autora. Sačekajmo sa argumentovanim sudovima, ma kakvi oni bili – kada serija krene… Ukoliko se naručiocima ne žuri previše”, kaže Radoš Bajić.

Dijalozi bez istorijske autentičnosti

Istoričar Smilja Marjanović Dušanić, koja je na TV seriji „Nemanjići – rađanje kraljevine” bila angažovana, zajedno sa arheologom Markom Popovićem, kao stručni konsultant, kaže za Danas da je „rano za donošenje ocena o ukupnom kvalitetu urađenog posla, pošto je snimljeno petnaest epizoda, a imali smo priliku da pogledamo samo prvu”.

„Sarađivali smo sa ekipom stručnjaka različitih profila koji su sa entuzijazmom radili na scenografiji, kostimu, izgledu enterijera i eksterijera. U pogledu postizanja istorijske autentičnosti sam zadovoljna postignutim. Najčešće su pronađena optimalna rešenja, značajno bolja od onih koja smo do sada imali priliku da vidimo u domaćoj produkciji i koja u glavnim crtama odgovaraju vizuelnom identitetu epohe. Sasvim je drugi utisak kada je reč o dramaturškim vrednostima scenarija i uopšte, o postignutom umetničkom kvalitetu prve epizode. Istoričari su nezgodne sudije kada su posredi filmovi sa tematikom iz prošlosti, jer smo retko kada zadovoljni načinom na koji je prikazana udaljena epoha o kojoj imamo posebna znanja. U tom smislu najviše su me razočarali neki govori i dijalozi kojima očigledno nedostaje istorijska autentičnost – recimo, Nemanjino obraćanje okupljenima prilikom podizanja Đurđevih Stupova, kao i neka suviše konvencionalna dramaturška rešenja”, objašnjava Smilja Marjanović Dušanić.

Ona je, međutim, „sigurna da je u pojedinim izjavama o kvalitetu serije ispoljeno mnogo negativne energije i zle volje i ponekad nerazumljive želje da se o postignutom govori sa što više nipodaštavanja”, tako da „ostaje da se vidi čitava serija i donese sud o različitim elementima ove produkcije”. J. T.

Više od 200 glumaca i 2.000 statista

Serijom „Nemanjići – rađanje kraljevine” obeležava se 800 godina od nastanka Srpskog kraljevstva i krunisanja Stefana Prvovenčanog. Projekat nastao u režiji Marka Marinkovića, a po scenariju Gordana Mihića, producira Radio-televizija Srbije. Za snimanje je bilo angažovano 218 glumaca i 2.700 statista, a glavne uloge igraju: Mladen Nelević, Dubravka Stojanović, Vojin Ćetković, Nebojša Glogovac, Dragan Mićanović, Sloboda Mićalović.

Nebojša Bradić: RTS je otvoren za dobronamernu kritiku

„Zadatak serije ‘Nemanjići’ je da istraži, analizira i interpretira srednjovekovnu epohu značajnu kako za prošlost, tako i za sadašnjost i budućnost srpskog naroda. To prevazilazi lična i lokalna prepucavanja iza kojih vrišti motiv za sticanjem sve više novca. RTS je svestan sopstvenih propusta i otvoren za dobronamernu kritiku koja će pomoći da suštinsku poruku koju ova serija nosi uobliči još uspešnije. Uostalom, videli smo tek prvu epizodu. Trebalo bi podsetiti da Srbija nije samo Beograd i da mnogi imaju potrebu da nauče i saznaju o sebi i na ovaj način. RTS je dovoljno velik i snažan da kroz serije može da iznese autentično viđenje o sopstvenom narodu i njegovoj istoriji, podjednako dobro kao i da kroz skladno urađene kopije ‘Peky Blindersa’ i ‘Deadwooda’ prati visoke standarde svetskih Produkcja”, kaže Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a.