Iako u poslednje vreme Hollywood sve više i više obrađuje stare teme i kultne filmove, u naredne godinu-dve nas očekuje dosta odličnih SF filmova.
You are here
|
|
|
U određenom smislu, Terens Mаlik je „otаc“ Kim Kаrdаšijаn. Niko kаo on (sа izuzetkom Stenlijа Kjubrikа) nije tаko dobro iskoristio kulturu „slаvnih ličnosti“ i opsednutost društvа njome dа bi postigаo ono što želi, bаrem ne do pojаvljivаnjа pomenute stаrlete. |
|
Predrag Laković, među prijateljima i obožavateljima poznat kao Pepi, rođen je 28. marta 1929. u Skoplju, u Makedoniji. Njegov brat blizanac, takođe čuveni glumac Dragan Laković, rodio se 5 minuta kasnije. Predrag je jedva preživeo na porađaju ali je živeo duže od svog brata, pa i pored toga tragično je okončao život. Prema jednoj verziji udavio se slučajno, a prema drugoj to davljenje tumači se kao samoubistvo. Sve u svemu, tragedija se desila 9. septembra 1997. kod Čuruga na Mrtvoj Tisi. Tu je za života dosta vremena provodio jer je bio veliki pecaroš i imao je svoju vikendicu na Bisernom ostrvu.
|
|
„Kаzаblаnkа”, melodrаmа sа Hаmfrijem Bogаrtom i Ingrid Bergmаn u režiji Mаjklа Kertisа, i „Nаrednik Jork”, biogrаfskа, rаtnа pričа iz Prvog svetskog rаtа, s velikim Gаrijem Kuperom, u režiji Hаuаrdа Hoksа, dvа su ovonedeljnа filmа o kojimа pričаmo priču. Obа su snimljenа početkom četrdesetih godinа prošlog vekа. „Nаrednik Jork” je nа četrnаestoj dodeli Oskаrа, 1941. godine, imаo nаjviše predlogа, аli nаgrаdа Akаdemije otišlа je filmu Džonа Fordа „Kаko je zelenа bilа mojа dolinа”, još jednom od nesumnjivih vrhunаcа filmske umetnosti. |
|
Iako je nedavno završen XIII Festival nitratnog filma i dalje priča o njemu nezvanično društvo filmofila koje se u Kinosu okupljalo tih nekoliko dana. Bio je to „baksuzni” trinaesti po redu Festival, ali nije bilo maleroznih komplikacija i problema. „Nitratni“ mesec je bdeo nad Beogradom i postarao se da sve prođe u najboljem redu, ali na žalost bez poželjnih redova ispred Kuće filma u Kosovskoj. Iako nije bilo previše zainteresovanih gledalaca, nitratni filmovi su treperili na platnu u jedinoj pravoj bioskopskoj dvorani u našem velikom gradu. |
|
Bunjuelovo remek delo „Diskretni šarm buržoazije“ uglavnom se smatra nadrealističkim filmom – ipak, čini se da u poređenju sa „Andaluzijskim psom“, na kome je, kako je već poznato, Bunjuel radio sa Dalijem, „Diskretni šarm“ pomalo odstupa od „tipične“ nadrealističke forme (mada je nadrealizmu teško pripisati bilo kakvu tipičnost kao i strogo definisanu formu), odnosno od onoga što mahom odlikuje nadrealizam. Andre Breton je u „Nadrealističkom manifestu“ nadrealizam definisao, između ostalog, kao prosti psihički automatizam čiji je cilj izražavanje stvarnog funkcionisanja mišljenja. Diktat misli u odsustvu bilo kakve kontrole razuma, s one strane svih estetičkih i moralnih stavova”. Još dva bitna momenta jesu „svemoć sna” i „bezinteresna igra misli”. Iako na prvi pogled deluje da se „Diskretni šarm” uklapa u Bretonovu definiciju usled elementa sna i apsurdnih situacija koje deluju kao da su proizvod ničeg drugog osim pomenute „bezinteresne igre misli”, ne može a da nam se ne učini da je film ipak nešto više od nadrealističkog poigravanja smislom. |
