Svet okeana

Ocean world 3D (Braća Mantelo, 2009.)

Izvor: Filmske radosti
Autor: Zoran Gajin

Režija: Žan-Žak Mantelo i Fransoa Mantelo
Scenario: Žan-Žak Mantelo i Fransoa Mantelo
Muzika: Kristof Žakelin
Glas: Marion Korijar (original)

U poslednje vreme nastala je opšta pomama za pravljenjem filma u ovoj tehnici, jer to privlači publiku u bioskope, a čini mi se da je slučaj i kod nas. Nisam previše ovakvih filmova gledao, ali one projekcije kojima sam prisustvovao su bile krcate, sale skoro ispunjene do poslednjeg mesta. Prvi u nizu je bio „Avatar“ koji je kako kažu napravio revoluciju, da bi zatim i Bartonova „Alisa u zemlji čuda“ naterala gledaoce da stave naočare i zarone u čudesan svet, čudnih bića, ludih šeširdžija i zmajeva koji govore. A sve ovo naravno para radi. Naime, Kamerun je sa svojim filmom zaradio preko 2,5 milijarde dolara, a Barton samo prvog vikenda 116 miliona. Postavlja se pitanje da li se film gleda zbog vizuelnog ugođaja ili je on ipak nešto više?

Imao sam priliku da pogledam „Svet okeana”, prvi dugometražni dokumentarni film snimljen skoro u potpunosti pomoću 3D tehnologije. Film je plod sedmogodišnje produkcije, 25 međunarodnih ekspedicija i 200 sati materijala o podvodnom svetu. Braća Mantelo već 18 godina prikazuju svet okeana u tri dimenzije („Sharks 3D“, „Ocean Wonderland 3D“, „Dolphins and Whales 3D: Tribes of the Ocean“). „Okean 3D” snimljen je, prema navodima autora, s namerom da upozna gledaoce sa dragocenim i krhkim ekosistemom svetskog okeana – koji je iznedrio život na planeti, a ugrožen je zagađenjem i drugim ljudskim intervencijama.

Žan-Žak Mantelo i Fransoa Mantelo, sa producentima „3D Enternainment i „MekKini podvodna produkcija“, potpomognuti programom Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu, odlučili su da gledaocima podare nešto sasvim neobično. Nisam imao priliku da pročitam sinopsis, tako da sam otišao u bioskop u nadi da ću pogledati još jedan u nizu kvalitetnih dokumentaraca na temu podvodnog sveta. U glavi su mi bili BBC-evi dokumentarci koji su se puštali na našim televizijama. Glas kornjači čije putešestvije pratimo u originalu daje Marion Kotijar, dok je kod nas sinhronizovana verzija. Vidimo izranjanje tek rođene kornjače, koja kreće svojim putem u svet odraslih, u svet nepoznatog. Gledaoci je prate od prvog zaranjanja u vodu, preko naselja algi pored kalifornijske obale, života koralnih grebena Australije, do voda koje zapljuskuju Meksiko i pružaju utočište hiljadama ajkula. Film je svojevrsni trodimenzionalni omaž okeanima, prikazujući nezaboravne prizore života ispod njihove površine: očaravajući ples raža, otmenu povorku ajkula, neprestani lov ribe-lava, grupu mladih delfina koji se „dobacuju” algama kao da igraju fudbal, zadivljujuću lepotu španskog plesača – morskog puža, i tanušnog morskog konjica, a omogućava i jedinstveni susret sa najvećim pripadnicima porodice kitova.

Film zasigurno pruža sasvim novo iskustvo. Nešto što običan čovek neće moći da vidi ni za dva života. Puno energije, puno vremena- na kraju puno para i ljudstva je uloženo da bi se snimili neverovatni kadrovi, neke sasvim čudne vrste, za koje nismo ni znali da postoje. Da bi nam sve to dočarali morali su da koriste sasvim neobičnu tehnologiju, da stvore 3D sliku, i iako imaju višegodišnje iskustvo čini mi se da je nešto pogrešno urađeno. Skoro polovinu filma sam proveo bez naočara jer od sve te tehnologije oči mi suze, a bol postaje neizdrživ. Film je i takav mogao da se gleda, barem su boje bile mnogo lepše i došle su u potpunosti do izražaja. Ono čega ne mogu da se ne dotaknem jeste sam kvalitet filma. Imao sam osećaj da je u potpunosti rađen bez koncepta, da scenario nije ni postojao, a da su se scene samo ređale. Ostvarenje je veoma škrto na informacijama, da sam se zaprepastio, jer osim vizuelnog ugođaja ne pruža apsolutno ništa. Nakon što su se emocije slegle, došao sam do zaključka da je film snimljen za decu predškolskog uzrasta jer donekle drži pažnju, a to je ono što je klincima najbitnije. Zato roditelji klince za ruku i pravac u bioskop!