Zarko Marinovic

Povodom Dana studenata film ‘Studentski grad’, Joce Jovanovića

Izvor: Filmske radosti
Autor: Zdravko Ljubić
04/04/2014

Dragi studenti i studentkinje, Srećan vam Dan studenata! Bivši i budući, večiti, redovni i vandredni, brucoši, brucoškinje, apsolventi, postapsolevnti, doktoranti, masteri, magistri kako god da se danas zovete… Silne reforme su Vam davale razna imena, titule, ali ste/smo se svi skoro uvek osećali isto – prevareno, opelješeno, izmrcvareno, nedostojno.. E, pa želimo Vam da se to promeni u budućnosti. Zapravo, ne da se promeni, nego da to Vi promenite!

Želimo Vam da ne preskačete doručak ili nekad i ručak. Isto tako srdačno da vam računi za stanovanje, izlaske i učenje nikada ne budu „van pameti”, što reče jedna stara majka u autobusu. Da ne protraćite nijedan dan studentskog života na bubanje isprazne materije i iživljavanje neotesanih profesora, nego da se potrudite da vam uslovi rada na studijama budu bolji jer to košta vremena, živaca a često i – para.

Danas je dan kada se posebno sećamo kolege Žarka Marinovića! On je poginuo davne 1936. godine u borbi protiv okupacije uma. čoveka, zemlje.. Predosetio je kakva se propast sprema Evropi.. I ne samo on! Kompletan Beogradski univerzitet sa mnogim fakultetima u zemlji. Kolege se solidarišu kada je frka! A danas je bogami baš prigustilo.. „Došlo do grla”, što bi rekao jedan oronuli čiča iz parka. Talas fašističkih pretnji ispunjava javni prostor već neko vreme… Vulgarnost i ideološko licimerje izjeda najveće institucije i tekovine moderne civilizacije. Sada zvučim kao u trejleru za neki postapokaliptični film ali je zaista slično, samo što ovde kauboji nas neće spasiti nego nas zapravo oni jašu. Decenije studentskih protesta u Srbiji, i borbi protiv nepravde, zabluda i teških zloupotreba građanskih sloboda jesu činjenica koja se ne briše lako jer su problemi danas još složeniji i brojniji, da ne kažem zajebaniji.

Želimo Vam da sve današnje proslave, pijančenja, orgijanja (ne odnosi se na maloletne osobe) i žurčenja preobrazite u konstruktivni revlot. Imajte ukusa: rakijanje, vaćarenje, koktelisanje, foliranje i gluvarenje ostavite za vikend. Brzo će to! Udrite brigu na veselje ali malo udrite i one koji vas najviše brinu – greota je da ostanu neokaljani dok po svima gaze. Naplatite im neki račun, vratite stari dug. Dok teglite torbe od kuće od matorih a bežeći od ridžovana, ili dok se kripte da platite curi piće ili da ostanete koji dan duže na odmoru, skladištite bes i ustremite na pravi ološ. Vešto se kriju. Mimirkiju su razvili, evoluirali su ali se brzo raspoznaju u vidu oštre reakcije na zdrav razum i opšte dobro. Pobunite se da vam doživotno izvori prihoda ne budu „dojave” iz kladinoca nego znojem i radom zasluženo radno mesto. Doćiće i Menzoteka i bilioteka i kinoteka na red…

Javno Vas pozivam na filmskom sajtu da prekinete film! Davne 1968. godine, studenti su upali i prekinuli veliki Kanski festival. Puko im je film! „Nema umetnosti i žučenja, dok narod crkva u bedi. Ajmo malo na ulice, na proteste da vidimo gde smo i šta ćemo a posle ćemo da bežimo u mrak, filmove, knjige, teoriju, umetnost i stvaralaštvo..”

Iako je pod znacima navoda, poslednju rečenicu sam izmislio. Tako nekako sam je uvek zamišljao. Kažu da je bilo vrlo slično. Mora da je i kolega Žarko želeo slično braneći status slobodnog čoveka, akademskog građanina i poštenog intelektualca…

U prilici ste premijerno da vidite film koji nigde na internetu nećete naći. To je film legende srpske kinematografske scene, Joce Jovanovića, koji nam u necenzurisanoj verziji prikazuje naličje studentskog života davne 1964. godine. Da li se nešto promenilo?