Kazablanka

Sedam decenija „Kazablanke”

Izvor: Filmske radosti | Novosti
02/06/2012

Jedan od najboljih i najomiljenijih filmova svih vremena slavi sedamdeseti rođendan. Svaki put kada gledam „Kazablanku“ potajno se nadam srećnom kraju, zabeležio je svojevremeno, u ime milionskog gledališta, „Pulicerom“ nagrađeni kritičar Rodžer Ebert.

Čuvena rečenica iz „Kazablanke“, snimljene 1942. godine, „Sviraj to ponovo, Sem“, kao da je proročki najavila sudbinu ovog antologijskog filma. Najbolji, najgledaniji, najcitiraniji, najromatičniji, najtužniji – samo su neki od „naj“ epiteta za ovo remek-delo svetske kinematografije koje ove godine obeležava 70. rođendan.

Romantična drama, smeštena u vreme Drugog svetskog rata u Maroku, prati glavnog junaka Rika, vlasnika bara u koji jednog dana dolazi njegova bivša ljubav Ilza. Žena koja ga je u Parizu ostavila bez objašnjenja dolazi sada kao supruga Viktora Lasla, jednog od vođa Pokreta otpora. Pred Rikom je velika lična dilema – hoće li im pomoći da pobegnu od nacista u Ameriku? Mada je njegov životni moto da „ne rizikuje ni zbog koga“, cinični i distancirani Rik rizikovaće mnogo, a ponajviše svoje ranjeno srce, da pomogne Ilzi.

Svaki put kada gledam „Kazablanku“, potajno se nadam srećnom kraju. Znamo kako se film završava, svi pamtimo legendarnu scenu rastanka, ali je Ilzin odlazak svaki put jednako dramatičan – kazao je Rodžer Ebert, „Pulicerom“ nagrađeni filmski kritičar, dočaravajući mišljenje miliona obožavalaca „Kazablanke“.

Film koji se okitio sa tri Oskara i koji se nalazi pri vrhu svih iole relevantnih lista najboljih ostvarenja, nije imao dobre prognoze. Hemfri Bogart, proslavljen ulogama ciničnih detektiva i antiheroja trebalo je prvi put da glumi romantičnog junaka. Učinio je to na sebi svojstven način, a Ingrid Bergman bila je njegov savršen kontrast. „Ona je bojila njegovo lice svojim očima“, opisao je jedan kritičar hemiju između glavnih junaka. Ilza i Rik su bili savršen par na ekranu, ali je u realnosti tu skladnost narušavalo to što je Bergmanova bila 5 centimetara viša od Bogarta. Za „savršenstvo“ su koristili pomoć cigli i jastuka na kojima je čuveni Bogi stajao, odnosno, sedeo u zajedničkim scenama.

KRITIKA UMBERTA EKA

Jedna od retkih negativnih kritika za film stigla je od uglednog književnika Umberta Eka, koji je zapisao da je „po bilo kojim kritičkim standardima ’Kazablanka’ prosečan film“. Eko je promene kroz koje prolaze glavni junaci doživeo kao nedosledne, a ne kompleksne. – To je komedija, zbrka, puna čitavog niza klišea, poput nesrećne ljubavi, čežnje, vernog sluge – kazao je Eko.

Glumci do poslednjeg dana snimanja nisu znali kako će se film završiti. U igri je bilo nekoliko opcija, a Ingrid Bergman će mnogo godina kasnije reći: „Vladala je velika konfuzija. Nisam znala u koga bi trebalo da sam zaljubljena“. Za trijumf romantike, odnosno, srećnog kraja između Rika i Ilze bilo je potrebno da scenaristi „ubiju“ Lasla. Jer, komisija za moral zabranjivala je u to vreme prikazivanje žene koja napušta muža zbog drugog čoveka. Na kraju je presudio reditelj Majkl Kurtis: „Hoću tužan kraj!“

Šezdesetih godina desio se, kažu, čuveni događaj u jednoj bioskopskoj sali u Americi. Tokom prikazivanja poslednje scene „Kazablanke“ nestao je ton, a u pomoć su „priskočili“ gledaoci, horski recitujući poslednju rečenicu – „Lui, mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva“. Nije dokazano da li je reč o istinitom događaju ili o urbanoj legendi, ali činjenica je da ne morate da budete filmofil da biste znali čuvene filmske citate iz „Kazablanke“.

„Uvek ćemo imati Pariz“, „U tvoje zdravlje, mala!“, „Od svih barova na svetu, ti si morala da uđeš baš u moj“, „Zažalićeš, možda ne danas, možda ne sutra, ali uskoro i žalićeš do kraja života“ – ovo su citati koje danas možete čuti u svakodnevnom govoru, na televiziji, u filmovima… Matematici naklonjeni fanovi su izračunali da je po učestalosti, od ovih rečenica citiranija samo ona Skarlet O’Hare u „Prohujalo sa vihorom“ – Danas je novi dan“.

Priča o „Kazablanci“ ne može da prođe bez onog čuvenog „Sviraj to ponovo, Sem“. Mada ova rečenica predvodi listu najpoznatijih filmskih citata, ona nije u potpunosti verna originalu. Jer, u filmu Ilza doslovno kaže: „Sviraj, Sem, sviraj ’Dok vreme prolazi’“. Svoje mesto u istoriji ipak je našla „pogrešna“ verzija.

Ako mislite da su ove poznate izreke rezultat nadahnute inspiracije talentovanog scenariste, u velikoj ste zabludi. „Kazablanka“ je nastala na osnovu pozorišnog komada „Svi dolaze kod Rika“, koji u vreme snimanja filma još nije bio prikazan. Studio „Vorner bros“ angažovao je poznate scenariste, braću Epštajn da od predstave naprave film. Oni su počeli pisanje scenarija, napustili ga, a onda se opet vratili. U međuvremenu, tekst su dorađivali Hauard Koh i Kejsi Robinson, ali i producent Hal Volis i reditelj Majkl Kurtis.

Na snimanju „Kazablanke“ je, po mnogim svedočenjima, vladala prava zbrka. Scenario se pisao „u hodu“, glumci su tekst dobijali uoči snimanja scena, što objašnjava brojne nelogičnosti u filmu. Na primedbe svojih saradnika i šefova studija, reditelj Kurtis je samo odmahivao rukom: „Vi ne brinite šta je logično. Toliko ću ubrzati radnju filma, da niko neće primetiti“. Autor legendarne rečenice koju Bogart izgovara na kraju (o početku divnog prijateljstva) je producent Volis. On je smatrao da će takav kraj biti mnogo efektniji, pa su zvali Bogarta da je snimi mesec dana pošto je zvanično pala poslednja klapa.

Kada se „Kazablanka“ pojavila 1942. i publika i kritičari su bili oduševljeni. Mada u filmu ima dosta nelogičnosti, nedoslednosti, ali i tehničkih propusta, „Kazablanka“ je postala i ostala jedan od najvoljenijih filmova.

Veliki filmovi su veliki i juče, i danas, i sutra – zapisao je kritičar „Varajetija“ tada. Danas, 70 godina posle prvog prikazivanja, s ljubavlju i nostalgijom možemo reći: „Uvek ćemo imati Kazablanku“.