Šišanje

Šišanje (Stevan Filipović, 2010.)

Izvor: Filmske radosti
Autor: Zoran Gajin

Scenario: Stevan Filipović, Staša Koprivica, Dimitrije Vojnov, Nataša Vranješ
Fotografija: Mihajlo Savić
Muzika: Ryan Leach
Montaža: Stevan Filipović, Nataša Vranješ
Glumci: Nikola Rakočević, Viktor Savić, Bojana Novaković, Naraša Šolak, Nikola Kojo, Dragan Mićanović, Predrag Ejdus
Trajanje: 90 min

Drugi celovečernji film montažera, scenariste i reditelja Stevana Filipovića „Šišanje“ je za nešto manje od mesec dana videlo rekordnih 44 hiljade ljudi, što ga čini jednim od najgledanijih domaćih filmova u poslednjih nekoliko godina. Da li je to zbog nemilih događaja ili zbog toga što se na ovaj film čekalo dosta dugo, uglavnom publika je ponovo u bioskopima što je i poenta pravljenja filmova. Za Filipovića se čulo kada se prikazao njegov diplomski film „Šejtanov ratnik“ omaž Hari Poteru i Gospodarima prstenova, čime je uneo svežinu u našu kinematografiju. Sada zreliji i iskusniji u saradnji sa Stašom Koprivicom, Dimitrijem Vojnovim i Natašom Vranješ, snimio je film o nama, našoj deci, državi i funkcionisanju sistema.

Glavni utisak je da je ovo ipak pomalo opširna tema za samo 90 minuta filmske trake. Kroz lik Novice (Nikola Rakočević, koji pokazue izuzetan glumački potencijal) Filipović će nas uvesti u korumpiran svet naših političara, policije, neosvešćenih roditelja. Novica je bio dobro dete, odličan matematičar, dobar drugar. Spasava Relju koji pobeđuje na takmičenju, i ovaj mu to vraća više nego velikodušno. Daje mu knjigu koji bi Novica svakako trebalo da pročita. Za njih je „Majn kampf“ kako oni kažu biblija. Nakon predavanja fašiste, neonaciste, antisemita, profesora Hadži-Tankosića (Predrag Ejdus) Novica „okreće list“. Krade pare od bolesnog oca da bi kupio crnu fajerku, martinke, naravno tregere i dobio besplatnu frizuru od Reljine cure Mine (Bojana Novaković, na čijem primeru možemo da vidimo veliku razliku u glumi između naše Akademije i Američke), kojoj je prethodno kupio lep prsluk. Koliko je smešna, veoma slaba i nedovoljno dramaturški razrađena transformacija glavnog lika bila govori i scena u kojoj se Novica napio posle pet piva, prebija nekog Roma, iako se u životu nije nikada tukao niti zna kako se udara, podiže kameni blok i na mestu ubija klinca, koji je, na kraju se ispostavlja samo malo preplanuo, inače student arhitekture koji živi u Beču, ali se vucarao ispod mosta u romskom naselju.

Donekle iskreno kajanje ispred kamere, Mine i profesora matematike (Dragan Mićanović) je moglo da zamaskira ovaj ozbiljan i krupan nedostatak. U roku od mesec dana Novica postaje vođa „navijača“, ultradesničarske grupe, preotimajući Relji poziciju i naravno Minu. Sastančenje u nekoj jami, daleko od ljudi i civilizacije, sa sve kukastim krstevima, zastavama, „biblijama“, pivom i naravno spravama za vežbanje, klišeizirano je do maksimuma tolerancije gledalaca. Vidi se da je Filipović odrastao na holivudskim filmovima novije produkcije. Zato je angažovao Mihajla Savića da mu uradi više nego odličnu fotografiju i „ispegla“ film, da izgleda kao je visokobudžetno ostvarenje. Na trenutke se čula neka muzika u pozadini, ali iskren da budem, ne toliko upečatljiva da bi se o njoj moglo raspravljati.

Novica je postao glavni. Bije se sa žandarmerijom, pravi molotovljeve koktele, napada i ubija ni krive ni dužne Rome, i zbog čega? Da bi postao član Alka-Ide, da nauči da puca, montira eksploziv…

Filipović je definitivno uzeo preveliki zalogaj, za ovako ozbiljnu temu. Ipak neki kažu da je finalni proizvod daleko slabiji od prvobitne verzije scenarija, koji nisam pročitao, ali opet gledaoci ne čitaju scenarije već gledaju film. Ali ovaj nažalost nije opravdao očekivanja većine gledalaca koji su više nego dovoljno i stpljivo čekali da se film konačno pojavi u bioskopima. Mnogo drugačiji od trejlera koji smo gledali pre nekih godinu, dve dana, stiče se utisak da filmu fali koherentnost i povezanost među likovima. Prikazani skineri izgledaju kao da su izašli iz Diznilenda, a Filipović kao da u životu nije video niti jednog skinera ili popričao sa njima. Ovde su oni više nego inteligentni, da li je to namerno ubačeno ili sasvim slučajno ostaje da se pitamo, ali izgledaju kao klinci i pored sve te inteligencije koje poseduju. Doduše postoji više vrsta inteligencije, da se razumemo, ali opet, ispali su razmažena dečurlija.

Ono što je najvećo problem filma je što gledalac nije mogao da se poveže sa likovima. Veoma malo se radilo na njihovoj karakterizaciji, što je ujedno i problem kod naših filmova u poslednje vreme. Filipović je hteo da napravi veoma uverljiv i ubedljiv filma, ali nažalost u nekim koracima je dosta omanuo. Iako sama priča nije toliko predividljiva, barem za neku mlađu generaciju, možda se zakasnilo koju godinu. Neki kažu da je u poslednjem trenutnku izbačeno dosta scena koje bi mogle da nam na bolji način objasne psihičko stanje Novice, i da se sve poveže u jednu celinu. Ovako ostaje žal što film nije ispao bolji, ali sa druge strane ne možemo ni da zamerimo autoru, koji je film snimao u etapama zbog nedostatka finansijskih sredstava, a svi znamo kakav je nekontiuirani rad.

Poslužiću se naslovom filma Miše Radivojevića pa ću reći da je Stevan Filipović ipak dečko koji obećava.