Sve naše varljive godine – 47. Sofest

Filmski festival SOFEST, koji se ove godine održava po 47. put, nastavlja praksu prikazivanja domaćih filmova koji su stigli u bioskope između dva festivalska izdanja. Ove godine vidokrug je proširen uključivanjem ostvarenja iz drugih država u kojiima je Srbija manjinski koprducent. Tako se publici i stručnoj javnosti pruža mogućnost uvida u tematske i umetničke tokove i komparacije dosega pre svega na prostorima bivše jugoslovenske republike.

Za pet festivalskih dana biće prikazana 23 filma. U takmičarskoj konkurenciji je 15 ostvarenja, najmlađe očekuju 3 naslova, koliko i dokumentarnih, a na kraju, u čast nagrađenih, po jedan dugometražni i kratkometražni igrani film.

Specifičnost ovogodišnjeg festivala je u tome što je njegove članove praktično izabrao prošlogodišnji žiri jer su oni dobitnici nagrada. Predsednica  Hristina Popović je tumačila glavnu ulogu u pobedničkoj „Jeseni samuraja”, a članovi su dobitnici nagrada za najbolju mušku ulogu: Igor Đorđević („Slepi putnik na brodu ludaka”) i za režiju: Bojan Vuletić („Rekvijem za gospođu J”)

Posebna odrednica festivala je i obeležavanje značajnih godišnjica i događaja koji su bitno uticali na srpski, jugoslovenski i svetski film. To je povod da se podseti i iskaže poštovanje najznačajnijim stvaraocima domaćeg filma.

Ove godine se navršilo pet decenija od velikih studentskih nemira koji su 1968. zahvatili skoro ceo svet. U našoj ondašnjoj zemlji studentske demonstracije sui male specifičnu društveno-političku boju, uglavnom crvenu.

U kratkom vremenskom periodu, kao brzi voz su protutnjale putanjom –  od snažnog, skoro tektonskog društvenog pokreta do svečanog simboličnog vraćanja ključeva fakulteta njihovim dekanima i Kozaračkog kola sa vlastima. Refleksije tih snažno kontrolisanih zbivanja i apsolutne pobede Josipa Broza lično u srpskom i jugoslovenskom filmu nisu ni izbliza imale takve nežne i svečarske konotacije.

To je tema panel diskusije u kojoj ćemo dobiti bar neke relevantne odgovore u koju se, praktično, ni posle pedeset godina, nije dublje zaronilo.

„Prilikom obeležavanja četrdeset godina od studentskih demonstracija u socijalističkoj Jugoslaviji, primećeno je utrkivanje ne samo medija, nego i nekih od aktera tih događaja, da u Petooktobarskoj Srbiji nametnu kao dominantno mišljenje kako je ’68 bila moderni građanski protest, a ne bunt unutar sistema, ideološki, između Nove levice i klasika marksizma. Sudeći po tome, još ćemo čekati  ne samo na pravu istinu o ’68-oj koja će sada biti predmet (doduše mnogo manjeg) tabua i to iz drugih razloga, a verovatno nećemo uskoro dobiti ni jedno celovito i autentično filmsko ostvarenje, pogotovo u rodu igranog filma.“ (GRADINA, br. 38-39, januar 2011.)

Organizatori festivala su pokušali da izvestan metaforički odgovor daju malom izložbom plakata i postera u Galeriji Kulturnog centra u Sopotu:  „1968/2018“, gde našu savremenost predstavlja plakat filma „Nigde“, Predraga Velinovića, kojim se otvara 47. SOFEST.

Mozaik ove teme će dopuniti i sjajni dokumentarni filmovi: „Ideal 68“, autora Almira Šećkanovića i Marka Subotića i „Zabranjeni bez zabrane“, Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića. Za svečano otvaranje su se pobrinule Filmske novosti, od kojih je dobijeno 12 minuta filmskih dokumenata iz 1968.

Festival će Vojkanu Borisavljeviću uručiti Počasnu nagradu za muzičko stvaralaštvo i veliki doprinos filmskoj umetnosti i našem kulturnom nasleđu, a on će, zajedno sa sjanim muzičarima Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“, uzvratiti svojim kompozicijama, ali i muzikom iz legendarne „Kose“ i neizostavnim „Flojdom“, u čemu će im se pridružiti i glumac Igor Pervić.