Ivan Djordjevic

Transvestija društva

Izvor: Filmske radosti
Razgovarali: Radiša Cvetković i Zoran Gajin
19/04/2009

Mladi, prvenstveno pozorišni glumac, Ivan Đorđević, iz Zrenjaninasvoje prve korake načinio je upravo u pozorištu u rodnom gradu. Onima koji ga nisu do sada zapazili, Ivan je ove zime dao velik povod da to odmah učine. Više nego ubedljiv razlog je njegova izvanredna uloga u filmu “Život i smrt porno bande” (čija se bioskopska distribucija očekuje uskoro) reditelja i scenariste Mladena Đorđevića. U njemu igra ulogu Cece, transvestita, koji živi u zabačenom selu u Srbiji. Kada vidi porno trupu i njihove predstave, Mirko shvata da je to šansa da konačno bude ono što u stvari jeste: Ceca.

Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Pre nego što je glumom počeo da se bavi, učestvovao je u hvaljenom filmu “Heimkehrer”- Povratak, Jovana Arsenića. Glumio je Marka, lika sa tragičnom prošlošću, koji se vraća u rodni grad u potrazi za svojom bivšom devojkom Anjom. Ova uloga mu donosi nagradu za najbolju mušku ulogu na filmskom festivalu u Ženevi „Cinema tout ecran“ 2004. godine.

Filmske Radosti: Da li ste imali pojma da “Porno banda” otvara novo razdoblje?

Ivan Đorđević: Bio sam skeptik po pitanju hvalospeva o “Porno bandi”. Bilo je komentara da je najbolji srpski film ikada, najbolji film od “Lepih sela lepo gore”. Imao sam utisak da stvaramo nešto što ulazi na mala vrata i što će započeti preokret u srpskoj kinematografiji, to je sve, jer kada se pogleda kakve filmove izbacujemo poslednjih nekoliko godina, to je strašno. Komedija se svodila na glumca u krupnom kadru koji kažu nekoliko replika i to je to. Kažu kao nešto smešno i publika se smeje. Super…

FR: Uloga i scenario?

IĐ: Privatno znam Mladena preko dobre prijateljice. Nisam razmišljao da je potreban ovakav film. Bio sam skeptičan kada sam pročitao nekoliko scena. Nije mi bilo svejedno, ali opet to je moj posao, školovao sam se za to. Počeo sam da razmišljam ne o celom filmu, kakav će biti njegov uticaj, kako će ljudi reagovati, već o sebi samom. Gledao sam da maksimalno odradim svoj deo posla, da opravdam i odbranim svoj lik. Mladen je držao nekoliko grupnih proba pre samog snimanja. Shvatio sam da mi je potrebno još nekoliko proba sa njim i počeo intenzivno da razmišljam o Ceci, svom liku. Super je bilo što imam konkretan lik, komletnu priču: odakle dolazi, odnosi sa ocem, prošlost, motivi za odlazak… O Ceci bi mogao poseban film da se napravi.

FR: Koliko ima takvih ljudi u Srbiji, koji pod pritiskom okruženja ne mogu da dopru do sebe?

IĐ: Verujem da ima mnogo takvih ljudi, a takođe i da ima previše ljudi koji sebi mogu da dozvoljavaju takve stvari. Cela transvestija u društvu se pokazuje kroz scenu kada nas meštani siluju. To je tu negde, samo čeka da dođe do izražaja, da se dogodi jedan bunt i revolt, da se takvi ljudi pobune.

FR: Pripreme za ulogu?

IĐ: Na akademiji nemaš ni jedan semestar posvećen filmskoj glumi, barem dok sam ja studirao. Ne znaš ponašanje pred kamera, kako treba u kadru da se postaviš, šta to znači, itd., to sve sam posle moraš da učiš. Jedini način je da se guraš da snimiš što više studentskih filmova, a pri tom ne smeš ništa da snimaš prve dve godine studija. A moja je uloga transvestita. Trebalo je da se upoznam sa nekim poznatim transvestitima iz grada, da što vernije prenesem njihovu narav, ali onda sam shvario da se oni trude da što bolje imitiraju ženu, tako da sam imao vrlo težak zadatak da tri meseca šetam po gradu i posmatram žene, kako se ponašaju i šta rade. Intenzivno sam razmišljao o ženama (smeh). Pustio sam kosu, jer mislim da je bolje da to bude prirodno, nego da nosim periku. Ma, ni to mi nije bilo teško kada sam shvatio kakav će film da bude.

FR: Jedva čekaš reakciju publike u bioskopu?

IĐ: Nadam se da će što pre film moći da vidi i šira publika, jer mi se čini da je veliki peh što tako dugo nakon premijere nema bioskopske distribucije, slabo se oglašava i reklamira putem medija. Strašno me zanima kako će ljudi da reaguju, obični ljudi, a ne kao na Festu ili u Novom Sadu filmofili i obrazovani festivalski gledaoci. Ne znam da li su spremni da prihvate ovakav flim i stvarno me zanima koje će konotacije izvući iz filma. Ali imao sam veliku tremu i kada sam nakon projekcije čekao da moj otac, koji takođe glumi u filmu, oceni kako sam odigrao ulogu. Samo je rekao da je bilo dobro, tako da sam odahnuo.

FR: Mladen kao reditelj?

IĐ: Mladen je uradio dve dobre stvari. Odabrao je nova lica, a druga stvar, kao iskusan i pametan čovek birao ljude za koje je znao da su 99% spremni da urade sve na snimanju. I poklopilo se da je dobijena jedna fantastična filmska ekipa koja je sve to odlično iznela. Jedino mi je žao sto je izbacio jednu repliku iz filma kada Ceca dolazi kod bande i priča sa Džonijem i on je pita: “Zašto tebe zovu Ceca? Zato što mnogo volim Cecu Veličković“. (smeh)

FR: Film bombarduje na sve strane?

IĐ: Zadire u mnoge pore našeg društva samo se nadam da će šira javnost to videti i umeti da ceni.