Slobodna zona radionice

U susret 14. Slobodnoj zoni: Radionice, diskusije i drugi prateći programi

Četrnaesta Slobodna Zona pored sjajnih filmova u međunarodnoj, regionalnoj i selekciji „14+“, ove godine predstavlja i nekoliko novih pratećih programa.

Tu je pre svega novi govorni program „Kompas“ Slobodne Zone koji uređuje i vodi Ivan Milenković i koji ima za cilj da artikuliše značenja i motive koje nudi angažovani filmski izraz. Tokom dva dana u Dvorani kulturnog centra Beograda, povešće se dijalog o temama koje će svakako zagolicati javnost i koje se tiču svih nas. U nedelju, 11. novembra, fokus će biti na filmu „Srbenka“ i pitanjima nacionalnog i ostalih identiteta koji pokreću ovaj film. Pored reditelja Nebojše Slijepčevića, u razgovoru će učestvovati čuveni novinar i književnik Miljenko Jergović koji je i gost selektor ovogodišnje Zone, sociološkinja Ivana Spasić, novinar Nemanja Stjepanović i reditelj Zlatko Paković, a kroz diskusiju postaviće se pitanje da li je moguće ne pristati na nametnut identitet ili ga možemo sami izabrati. U ponedeljak 12. novembra „Kompas“ se okreće ekologiji. Nakon besplatne projekcije filma Crna senka zelene energije sledi panel diskusija sa autorima i gostima pod nazivom „Voda, tri agregatna stanja: ljudsko pravo – špekulacija – krađa“. Autor filma Dragan Gmizić će sa  aktivistkinjom Ivom Marković i naučnim istraživačem Instituta za noviju istoriju Srbije Marijom Obradović razgovarati o budućnosti čoveka u trenutku kada se zarad finansijske dobiti manjine ruši ekološka ravnoteže i grade se male elektrane koje nanose nepopravljivu štetu prirodi i budućnosti.

Za sve one koji žele da prošire i prodube svoja znanja iz oblasti filma, ali i šire, festival je organizovao MEDIA desk radionice u Jugoslovenskoj kinoteci. U petak 9. novembra u 17 časova polaznici će saznati nešto više o projektu revitalizacije bioskopa u malim mestima na obali i ostrvima u Dalmaciji. Ekipa Kino mediteran projekta preneće nam kako su razvili interesovanje publike za nekomercijalne filmove i koja je strategija njihovog distribucijskog modela. Tomislav Pulić i Robert Tomić Zuber će u subotu 10. novembra u 13č održati radionicu „Pravni izazovi istraživačkog novinarstva u filmskom i tv dokumentarizmu“, gde će kroz ilustrativne primere analizirati izazove sa kojima se susreće istraživačko dokumentarističko novinarstvo, sa posebnim naglaskom na filmske i televizijske current affair filmove. Budući da je subota popodne rezervisana za fudbal, 10. novembra u 15.30 časova na teren izlazi Laurenciu Gingin, protagonista filma Beskonačni fudbal, koji će nam dočarati kako je ideju Novog fudbala sproveo u delo i kroz uspešno odigrane utakmice dokazao da je o tome vredno diskutovati. Za učešće na radionicama, potrebno je popuniti prijavu na sajtu festivala najkasnije do 6. novembra.

U okviru programa „Na kafi sa autorima“ 9. i 12. novembra održaće se neformalni razgovori sa gostima festivala, a posebna poslastica ove godine je radionica dokumentarnog filma koju vodi rediteljka Eva Kraljević i koja je namenjena studentima i srednjoškolcima, autorima kratkih filmova programa „Future is Here.

Kao reakcija na zabrinjavajući porast uticaja i pokušaje normalizacije desničarskih ideja i uspona desnice u svetu i kod nas, u okviru programske linije „Kako nastaje fašizam“ biće prikazano četiri filma koji iz različitih perspektiva skreću pažnju na uspon (nove) desnice i mehanzme koji, kroz eroziju građanskog društva i demokratije i kroz vladavinu straha, slepog pokoravanja autoritetu, netrpeljivost prema drugom i drugačijem, dovode do do potpunog raspada svih moralnih načela i vode direktno u zločin. Remek delo Lukina Viskontija „Sumrak Bogova“ (1969) predvodi ovu selekciju, a priča o pohlepi i želji za lepim životom koja tera porodicu fon Ešenbek među naciste, u svet korupcije, izdaje i ubistava, aktuelna je i danas. I Vilija Herolda, mladog nemačkog vojnika koji će u sumrak Drugog svetskog rata od dezertera postati ratni zločinac i koga istorija pamti pod imenom „Kasapin iz Emsa“ (film „Kapetan“) pokreće ista ideja koja će desničara Andreasa Beringa Brejvika navesti da 22. jula 2011. na Ostrvu Utoja ubije 77-oro ljudi. Baš zbog toga je važno što je film „Utoja 22. juli“ snimljen iz perspektive žrtava njegovog krvavog pohoda, gde gledaoci proživljavaju agoniju mladih ljudi koji ne znaju kako i zašto su se našli u košmaru kome nema kraja. I Georg i Mari, junaci filma „Tranzit“ postaju žrtve košmara – zarobljeni u tranzitu na ulicama Marseja koji je danas isti kao i pre 70 godina, oni zbog svog identiteta postaju ljudi kojih nema. Zaustavljeni su u vremenu i svetu, koji iako fiktivan, previše liči na svet oko nas.

O prošlosti i budućnosti, neophodnosti bunta i nedostatku pobune danas, svedoče i 5 filmskih klasika nastalih i inspirisanih duhom 1968. koji su na programu u okviru selekcije „Specijalni fokus 1968. „realizovane uz pomoć Muzeja Jugoslovenske kinoteke.