Dan Kinoteke - 6. jun

Izvor: Filmske radosti
06/06/2017 - 12:45

Dan Jugoslovenske kinoteke – 6. Jun, biće obeležen svečanim uručenjem Zlatnih pečata i otvaranjem 19. Festivala nitratnog filma. Zlatni pečat za doprinos filmskoj umetnosti ove godine dobilo je dvoje istaknutih srpskih umetnika, glumci Olivera Katarina i Petar Božović. To najviše priznanje koje dodeljuje ova institucija kulture od nacionalnog značaja biće uručeno laureatima 6. juna uveče u Svečanoj sali novog zdanja Kinoteke.

Festival nitratnog filma, kako je istakao Pantelić, ponudiće od 6. do 16. juna bogat program sa značajnim naslovima svetske kinematografije, od kojih većinu nije imala prilike da vidi današnja publika. Direktor je izrazio zadovoljstvo što će na otvaranju festivala biti prikazana tri dokumentarna filma o Beogradu između dva svetska rata, koja su digitalno restaurisana u Kinoteci. On je najavio da će ti filmovi biti dostupni i u blu-ray i DVD formatu.

Pantelić je podsetio da je za Dan Kinoteke izabran datum prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu – 6. juna 1896. godine u kafani Kod zlatnog krsta i da je Beograd bio deseta svetska prestonica u kojoj su prikazane pokretne slike braće Limijer.

Osnivač i selektor Festivala Aleksandar Saša Erdeljanović najavio je 46 filmova u 33 termina tokom 11 dana i gostovanje čak 30 arhiva.

„Najveći broj filmova imaće svoju srpsku premijeru. Trudili smo se da za svakoga bude ponešto, tu su filmovi najrazličitijih žanrova, igrani, dokumentarni, filmski žurnali. Slično kao na festivalu u Bolonji, koji nam je uzor, vodili smo računa da budu zastupljeni i filmovi iz nemog perioda i klasici snimljeni posle 30-ih godina, dakle zvučni filmovi”, rekao je Erdeljanović.

„Čast nam je da Festival otvaramo sa našim programom”, rekao je on. „Film Beograd iz 1919. godine snimila su dva verovatno ruska imigranta Ivanov i Matuševič. Film Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije, koji je prikazan ove godine na Festu, ali smo u međuvremenu digitalno restaurisanu kopiju još malo polirali, sada će imati zvaničnu kinotečku premijeru. To je delo Vojina Đorđevića, istaknutog predratnog filmskog radnika i publiciste, čoveka koji je u Beograd u ono doba doveo Džozefinu Beker i glumca Ivana Petrovića. Film Beograd iz 1932. godine je jedan od prvih zvučnih filmova koji je snimljen ovde. Reč je o češko-jugoslovenskoj koprdukciji koju su uradili zagrepčanin na radu u Pragu, jedan od osnivača studija Barandovo Lavoslav Rajhl i njegov prijatelj, takođe osnivač Barandova Julijus Šmit”, ispričao je Erdeljanović.

Napominjući da je teško izdvojiti samo neke naslove iz obimnog i kvalitetnog programa, ipak je skrenuo pažnju na Rekonstrukciju (1968) Lucijana Pintilijea, koju su rumunski kritičari proglasili za najbolji rumunski film svih vremena, kao i na Divlju devojku (1932) Raula Volša, koja je tek pre nekoliko godina pronađena u Americi i prikazana u Muzeju moderne umetnosti.

„Ove godine smo uspostavili saradnju sa američkim arhivima, a prošle godine i novu vezu sa Kinotekom NR Kine, tako da sada možemo da kažemo da prikazujemo filmove iz Evrope, Azije i Amerike”, naglasio je Erdeljanović.

„Na Festivalu ćemo ove godine prvi put videti jedan od najboljih kineskih filmova svih vremena – Ulični anđeo iz 1937. godine. Tu su i filmovi koji su prikazivani poslednjih godina na festivalima u Pordenoneu i Bolonji, kao što je Kozački bič DŽona Kolinsa, bitne ličnosti u istoriji američkog filma, reditelja koga su kritičari smatrali jedinim pravim nastavljačem dela Dejvida Grifita, ali je nažalost preminuo 1918. u svojoj 37. godini, te su njegovi filmovi dugo bili zaboravljeni”.

„Na programu je i jedan od najboljih jugoslovenskih filmova Tri Ane (1959) Branka Bauera, koji je takođe bio zaboravljen. Producirao ga je Vardar film iz Skoplja, pa se vodi kao makedonski, ali je snimljen na srpskohrvatskom jeziku u Beogradu i Zagrebu sa srpskim i hrvatskim glumcima”, naveo je Erdeljanović.

„Tu je i Zemlja Tomu Ucide, jedan od najboljih japanskih filmova 30-ih godina i jedan od njihovih prvih zvučnih filmova. Po prvi put ćemo imati priliku da vidimo celu Marsejsku trilogiju čuvenog reditelja Marsela Panjola, sa legendarnim glumcem Remijem u glavnoj ulozi. Dan uoči Festivala biće prikazana prva dva dela – Marijus i Fani, koja su u vlasništvu Kinoteke, a na Festivalu i treći deo – Cezar, koji nikada nije prikazan kod nas, a novoizrađenu kopiju dobili smo od Francuske kinoteke. Iz Slovenije dolazi dokumentarni film Ita Rina, filmska zvezda koja je odbila Holivud, rediteljke Marte Frelih i poznatog snimatelja Rada Likona”, istakao je selektor, podsetivši da je Ita Rina bila prva filmska zvezda sa ovih prostora i da je veći deo života provela u Beogradu.

Erdeljanović je najavio i dolazak oko 30 gostiju iz 13 zemalja, predstavnika arhiva i filmskih poslenika iz regiona, ali i iz Kine, Rusije, Finske, Italije …

U okviru festivala prvi put će biti održan naučni skup pod naslovom Balkanski film na raskršću, sa podnaslovom Od nitratnog do digitalnog, u organizaciji Fakulteta dramskih umetnosti. Prof. dr Nevena Daković izrazila je u ime FDU zahvalnost Kinoteci i Filmskom centru Srbije na pomoći u realizaciji skupa čije se teme kreću od filmske baštine i nasleđa, preko žanrovskih i stilskih trendova u savremenom balkanskom filmu, do koprodukcija, distribucije i digitalizacije filmova.

Poseban događaj na festivalu biće džez koncert poznate pevačice Katarine Kačunković 10. juna, posle filma Lice žene, sa Ingrid Bergman.

„U stalnoj potrazi za lepim prostorima za koncerte obratila sam se ljudima iz Kinoteke, a oni su jako dobro odreagovali. -Srce mi je puno”, izjavila je Katarina Kačunković i naglasila da će na koncertu svirati pijanista Vladan Milenković, nekadašnji student, a sada profesor na Berkliju, koji dugo nije nastupao u Beogradu.

„Rekla bih da je Milenković klavirista džeretovskog tipa, tako da možemo da očekujemo jedan zaista umetnički pristup numerama iz filmova. Sviraće i naši muzičari Vuk Bradić na gitari, Branko Marković (kontrabas) i Dušan Ivanišević (bubanj). Na programu su, u skladu sa Festivalom, dve nezaboravne numere iz 30-ih godina, iz filma Laura i pesma Smajl koju je komponovao Čarli Čaplin. Obuhvatićemo filmsku muziku po dekadama od 30-ih do danas”, najavila je Katarina Kačunković.

Nakon festivala nastavljaju se redovni programi, tokom juna ciklus Velikani svetskog filma posvećen Vorenu Bitiju, izbor filmova koji je sačinila hrvatska likovna umetnica Jagoda Buić, stalni program Šok koridor i drugi, a projekcije će se nastaviti i tokom leta, rekao je upravnik Muzeja kinoteke Marjan Vujović.

„Radimo 360 dana u godini” primetio je on i najavio program Varljivo leto 2017. U julu i avgustu u novom zdanju Kinoteke biće dve projekcije dnevno, od 18 i od 20,30 sati. Program otvara Varljivo leto ’68 Gorana Paskaljevića, a zatvara Velika lepota Paola Sorentina.

„Birali smo filmove u kojima leto ima jednu od glavnih uloga, a svaki naslov imaće po dve projekcije”, rekao je Vujović.

Jugoslav Pantelić je saopštio da na početku nove sezone, od septembra, Kinoteka ulazi u drugu fazu projekta Sto najboljih srpskih filmova. „Ono što smo pokrenuli krajem prošle godine izborom te liste, od jeseni nastavljamo i prelazimo na kompletnu digitalnu restauraciju, a krenućemo naravno od broja 1 sa te liste, filma Ko to tamo peva Slobodana Šijana”.

Početak naredne sezone obeležiće i otvaranje Legata Dragana Nikolića i Milene Dravić. Veliki projekti do kraja godine su i izložbe o glumcu Svetislavu Ivanu Petroviću i scenografu Veljku Despotoviću, najavio je direktor Jugoslovenske kinoteke.

 Vidimo se u Kinoteci, na najboljem filmskom festivalu!

Zircon - This is a contributing Drupal Theme
Design by WeebPal.