Danas u Kinoteci - Oj fašisto kud si poš'o, zapamtićeš di doš'o

Izvor: Filmske radosti
Autori: Dr Mladen Kalpić & Radiša Cvetković (assistant to Dr Henry Jones Junior)
10/03/2017 - 13:00

Nastavak ciklusa - Otadžbina naša iz ugla stranih filmaša je danas na programu u Muzeju Jugoslovenke kinoteke, u Kosovskoj ulici od 17h. Prvi film koji će početi u 17h je Partizani, drugi je Sutjeska a treći, kao pravi fetišistička epopeja, Salon Kiti Tinto Brasa. 
  Narodi i narodnosti na području bivše Jugoslavije često u ovom stvarnom svakodnevnom životu umeju neretko da deluju potpuno parodično konspirativni kao iz nekakve urnebesne filmske burleske: jedni pobožno čuvaju Staljinove slike po podrumima, drugi koriste tv prijemnik s reklamom za koka-kolu umesto oltara dok treći kukaju kako do te pogubne rusko-američke polarizacije kod nas nikad ne bi ni došlo da su ovde ostali nemci pa bi svi umesto ovako rastrojeni, uredno postrojeni mesto ševe slušali Vagnera.
  Kao i svaka druga posledica u životu, i ova u kojoj skoro svi oko nas katkad deluju pa pritom nekad zaista i sami poveruju da rade za KGB, CIA ili vučiju jazbinu Vermahta, direktno ima svoj ozbiljan uzrok i nije samo puki plod mašte naših (ionako odveć maštovitih) sunarodnika. Neko je tu bujnu maštu morao da raspali u svim tim čudnim smerovima. I jeste… Ne samo direktnim oružanim pretnjama već i … visoko zapaljivim filmovima od nitrata.
Još u doba dok se nekima naizgled osvežavajući povetarac nacional-socijalizma nije uskovitlao u vampirski vorteksne vetrove rata Leni Rifenštal je 1936. odlučila da otvori svoj kultni (SSportski) film o trijumfu volje nad koštano mišićnim tkivom „Olimpija: festival nacija” (Olympia: Festival Des Nations) panoramskim kadrovima Beograda sa sve Pobednikom, Ušćem i našom Narodnom skupštinom koji se pojavljuju u 11-tom minutu ovog agitprop kunst-werka dok vidimo olimpijsku baklju koja neumitno tinja iz grčkih prapostojbina na putu kroz našu prestonicu do olimpijskog domaćina Berlina. Odmah po izbijanju rata 1941 na ovim prostorima Gebelsova propagandna mašinerija poslala nam je i svoje vredne filmske podvižnike da u režiji Fritz Peter Bucha izegzaltiraju kvislinške saradnike sa njihovim okupacionim snagama. Glavni junak ovog filma na koga su se naši pretci po nacističkom diktatu trebali ugledati bio je izvesni kapetan (Hauptman) Rakić[1]
Naravno ni ruska strana nije stajala skrštenih ruku u to vreme (ni iza nišana ni iza kamere) te iste 1941. snima kratki agit film koji opisuje nemački teror nad našim stanovništvom u kom se za jednog nemačkog vojnika strelja po sto civila u ostvarenju koji tu zastrašujuću činjenicu i ističe već u samom svom naslovu „Сто за однога”. I Amerikancima se ovaj uradak izuzetno dopao kao učinkovit pa su ga uvrstili u svoj patriotski omnibus „WHAT ARE WE FIGHT FOR”. Iste ratne godine Leonid Lukov snima „Ночъ над Белградом” film o srpskom prkošenju nemcima ruskom romansom iz naslova ali najveći biseri Sovjetske propagande dokotrljaće se u našem smeru tek nakon završetka rata u vidu dva filma koja smo odabrali za Vas : „ U planinama Jugoslavije” i „Provereno bez mina”.
U pomenutom propagandnom sovjetskom sineastičkom dostignuću Abraham M. Rooma iz 1946. „U planinama Jugoslavije” ruski glumac Ivan Bersenev izuzetno uverljivo tumači Tita dok reditelj prvog Jugoslovenskog filma – partizanske perjanice „Skavica” Vjekoslav Afrić ništa manje slikovito interpretira njegovog antipoda Generala Mihajlovića. Film je sniman na autentičnim lokacijama u Dubrovniku (utrvši pionirski put produkcijama Game Of Thrones i Star Wars Episode VIII koje se ovog leta upravo tamo odvijaju) i Beogradu (finale filma se odvija na stepeništu kalemegdanske terase - identičnoj lokaciji raspleta recentnog američkog špijunskog trilera s Pirs Brosnanom „November man”). Naše sunarodnjakinje mlade partizanke od preke egzaltacije propagandnog podilaženja predstavljene su ovde gotovo kao porcelanske lutkice koje samo pokorno trepću okicama na svoje muževe, dakle ništa ni nalik punokrvnim opasnim ženkama kakvim ih je četiri godine ranije predstavio američki studio RKO s druge strane atlantika u „Cat people”. Jedan od zabavnijih momenata u ovom filmu (po šumama i) gorama Jugoslavije je i pesma koju naši hrabri narodnooslobodioci pevaju u prkos okupatoru: OJ FAŠISTO KUD SI POŠO ZAPAMTICEŠ DI SI DOŠO. Ipak budući da Koča Popovic izgleda ko Pajko iz „Ćao inspektore” a lik Josipa Broza film završava poslednje kadrove ličnim hvalospevom Staljinu kao da je on samo njegov puki piun - tek vojska predvodnica a ne sasvim ozbiljan igrač na međunarodnom planu i sam za sebe, Tito uopšte nije bio oduševljen njime te je „U planinama Jugoslavije” uskoro poneo laskavu titulu prvog filma zabranjenog u SFRJ.
„Provereno nema mina” iz 1965. je imao više sreće a i o provereno kvalitetnijem Sovjetskom filmu je i bilo reč. Kroz tu propagandu o ruskim deminerima posleratnog Beograda prošvercovala se i ozbiljna umetnost kao i odista dirljiva priča o realnoj samopožtvovanosti tadašnjih komunističkih boraca posvećeni svojim smrtonosnim idealima do poslednjeg daha i otkucaja u junačkim grudima. Svoje virtuozne vinjetice u ovoj ruskoj epopeji imaju i naši omiljeni glumci sa malih ekrana Mija Aleksić i Karlo Bulić a amfiteatarska zgrada solitera iz ovog filma ponovo je vaskrsla kod Makavejeva u Misteriji Ora(ni)zma. „Provereno bez mina” bio je hit u našim bioskopima o čemu svedoči i pominjanje njegovog naslova dvaput u hit pesmi Riblje Čorbe s albuma Buvlja pijaca „Pravila,pravila”.
Kao balansnu ravnotežu ovim ruskim interpretacijama Tita i Partizana prikazaćemo Vam kako „najvećeg sina naših naroda i narodnosti” uz njegov blagoslov tumači (THE SPY WHO CAME IN FROM THE COLD) Ričard Barton. Zašto je baš on koji u antičkom spektaklu „The Robe” poseduje čudotvorni Hristov ogrtač a neplaši se bogami ni Virdžinije Vulf bio 1973. odabran i da li je svoj zadatak na „Sutjesci” uradio uverljivije od sovjetskog kolege u „U planinama Jugoslavije” ostavićemo Vama da lično prosudite.
Za kraj bi bilo idealno naspram ruske, američke i nemačke propagandne vizure prikazati i onu italijanskih okupacionih snaga: „Dokument 74” prikazan  pre više godina na Festivalu nitratnog filma u Kinoteci, ipak ćemo Vam umesto njega ponuditi skorije ali ništa manje zanimljivo ostvarenje Tinta Brasa iz 1976. jakog erotsog naboja i još jače društvene kritike svih slojeva o vodu razuzdanih prostitutki „Salon kitty” koje nacisti obučavaju za špijunsku delatnost na svim ljubavnim frontovima a u kom jednu od glavnih uloga igra niko drugi do doajen naših partizanskih filmova (Partizanska eskadrila, Klopka za Generala) Bekim Fehmiu. Uživajte! I nezaboravite sve prijateljske i neprijateljske propagande su i dalje u toku. I spoljne i unutrašnje.

[1] Iako za razliku od Olimpije nemamo na raspolaganju dovoljno kvalitetnu kopiju ovog filma da bi Vam je prikazali na velikom platnu na tribini između prve dve projekcije prustićemo Vam i neke ključe inserte

Zircon - This is a contributing Drupal Theme
Design by WeebPal.