„Ono što zasigurno ne dominira u tim izuzetno jakim autorskim filmovima jeste optimizam, no i ukoliko ga je moguće osetiti, proizvod je neosnovanih nadanja i vere u to da na kraju uvek sve bude dobro… Junaci filmova Glavnog programa 48. Festa jesu ljudi najčešće čudnih i u manjoj meri čudesnih sudbina čija budućnost tek donekle zavisi od njih samih. Naviknuti na ograničenja koja im nameću najrazličitije društvene i porodične, tj. tradicionalne stege, junaci filmova dominantno su okrenuti uvođenju evolutivnih životnih promena radi ostvarenja krajnjeg cilja, koji najčešće ne biva dostignut”, izjavio je umetnički direktor FEST-a, Jugoslav Pantelić.

Jedan od takvih filmova, u kojima cilj ne biva dostignut, je „Samo 6,5“, iransko ostvarenje reditelja Saida Rustajia, koji prati Samada, pripadnika specijalnih policijskih snaga za borbu protiv narkotika, u gradu prepunom zavisnika od droge. Vrhunski iranski film o narko-dilerima, istovremeno uzbudljiv krimić ali i oštra kritika mnogo širih društvenih prilika. Najgledaniji iranski film (koji nije komedija) u istoriji ove zemlje.

Nasuprot ovom ostvarenju je australijski film „Mlečni zubi“, rediteljke Šenon Marfi, koji se takođe, između ostalog, bavi i pitanjem droge, ali na jedan dosta pitkiji način, budući da je u pitanju komedija. Glavna junakinja je Mila, teško bolesna tinejdžerka koja se zaljubljuje u sitnog dilera droge, što njene roditelje dovodi do očajanja. Ona pokazuje svima oko sebe kako izgleda živeti život kad nemaš šta da izgubiš. Film je prikazan u takmičarskom programu Venecije.

Prošlogodišnji festival u Lokarnu otvorio je debitantski film italijanske rediteljke Đinevre Elkan –„ Kamo sreće“. Kritičari ga zovu pravim crowd-pleaser filmom – neočekivano zabavna, lagana, i sentimentalna priča o razvodu ispričana kroz perspektivu šestogodišnje devojčice.

Još jedan film koji ulazi u strukturu porodice je „Dama herc“, erotska drama rediteljke Mej el-Tuki. Glavna junakinja je Ana, briljantna i posvećena advokatica koja vodi naizgled savršen život sa mužem i njihovim kćerkama bliznakinjama. Kada njen otuđeni pastorak dođe da živi sa njima, sve jača žudnja dovodi Anu u opasnu situaciju i pokreće niz događaja koji prete da unište njen svet. Film je osvojio nagradu publike za najbolju internacionalnu dramu na Sandensu, a glavnu ulogu tumači čuvena danska glumica Trine Dirholm.

Rušenje postojećeg i formiranje novog sveta tema je koja je obrađena i u komediji „Otpisan“, grčkog reditelja Zahariasa Mavroeidisa; u kom Aris, neuspešni biznismen u tridesetim godinama, nalazi sklonište u domu svog dede, odavno preminulog veterana iz Drugog svetskog rata. Kada ponovo počne da se viđa sa starim prijateljima, život u konzervativnom predgrađu u kome žive generali pretvara se u poželjan nov početak.

O jednoj specifičnoj porodici u širom kontekstu govori i „Monos“, najuspešniji kolumbijski film iz prošle godine, u režiji Alehandra Landesa i Aleksisa Dos Santosa. Ovo ostvarenje prati osam tinejdžera-gerilaca koja živi u napuštenom bunkeru u jednoj južnoameričkoj zemlji, a kritičari ga opisuju kao psihodelični triler koji kombinuje „Apokalipsu danas” i „Gospodara muva”. Prikazan je u Berlinu i na Sandensu, gde je osvojio specijalnu nagradu žirija.

U Glavnom takmičarskom programu našla su se dva domaća ostvarenja – dugoočekivani drugi film Mladena Đorđevića, „Sumrak u bečkom haustoru“, i „Otac“ Srdana Golubovića. Otac će otvoriti FEST, i to odmah nakon svetske premijere na Berlinalu.

Od regionalnih naslova očekuju nas dobro poznata imena kao što su Milčo Mančevski i njegov novi film „Vrba“, nagrađivani slovenački reditelj Damjan Kozole sa dramom „Polusestra“, kritika katoličke crkve u filmu „Glas“ Ognjena Sviličića, i debitantska psihološka drama „Mater“ Jure Pavlovića.