„Na precizniji način su uređena pitanja zaštite softvera što je doprinos programerima i ljudima koji se bave pravljenjem video igara, glumci po prvi put u istoriji intelektualne svojine dobijaju prava na naknadu i od televizija i od kablovskih reemitera, pa i od onih koji javno saopštavaju njihove interpretacije“, kaže Marić.

Prema njegovim rečima, izmenama su produžena imovinska prava interpretatora i proizvođača fonograma sa 50 na 70 godina.

On ukazuje da se ovaj zakon dotiče brojnih ekonomskih interesa autora, ali onih koji iskorišćavaju tuđa autorska dela, i da je sada usklađen sa osam od 10 evropskih direktiva.

„To nije samo zbog EU, na prvom mestu gledamo interese naših ljudi – prihvatajući evropske principe, stvaramo bolji okvir za naše nosioce prava“, kaže on i dodaje da je svet povezan i stvarajući ovde prava kakva važe u EU postajemo interesantniji strancima.

Skupština Srbije izmenila je i Zakon o patentima, a Marić objašnjava da se izmene tiču samo pronalazaka koji su nastali u radnom odnosu i to „tako da se uspostavi balans između interesa poslodavca, i autora tog pronalaska“.

„S jedne strane zaposleni koji je kreativan pa je pronašao pronalazak, a sa druge strane poslodavac koji je uložio sredstva, materijale, novac, vreme u stvaranju pronalaska a naš zakonodavac sada uspostavlja jedan pravičan balans, da se strane dogovore o načinu kako će taj pronalazak da bude zaštićen, a ako dogovor ne bude postignut onda se interesi poslodavca moraju štititi na adekvatan način“, kaže Marić.

Dodaje da se tako izbegava da poslodavac ima sumnju „da će svaki zaposleni blokirati u mogućnosti da štiti pronalazak patentom i da ga ekonomski iskorišćava“.

Srbija je promenila i Zakon o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda, koji reguliše zaštitu prava kreatora mikročipova i procesora za hardvere i televizore.

„Oni moraju da budu zaštićeni kada dođu u Srbiju“, rekao je Marić i navodi kako ovaj zakon „možda nije od suštinskog značaja za našu privredu jer zaista nemamo nijedna prijava u ovom trenutku, ali je važan zbog dolaska stranih investitora“.

Izmenama ova tri zakona ocenjuje on polako se ispunjavaju uslovi za zatvaranje Poglavlja 7 u pregovorima sa EU koje je otvoreno polovinom 2017. godine.

„Ostali su nam izuzetno važan Zakon o žigovima, i da potvrdimo međunarodni ugovor – Marakeški sporazum o ograničenju autorskog prava u korist slepih i slabovidih lica“, kaže Marić i istče da zaštita intelektualne svojine nije sama sebi svrha, ona na kraju dana mora da donese bolji životni standard, kvalitetniji život ljudi koji žive od kreativnog rada.