Ovoga puta su u pitanju Bektaši derviši u malom makedonskom selu u blizini Prilepa, gde ova skupina od manje od hiljadu ljudi upražnjava unikatne običaje i gaji iznenađujuće progresivan sistem vrednosti za jednu patrijarhalnu islamsku zajednicu.

O snimanju i suštini svog novog filma, Stefan Malešević je izjavio:

„Nakon veoma burne godine i nekoliko puta otkazivanih etapa snimanja, konačno smo uspeli da nastavimo rad sa ovom intrigantnom zajednicom. U maloj ekipi koja ne remeti svakodnevnicu protagonista, a nama daje osećaj da smo na uzbudljivoj ekspediciji, proveli smo deset dana sa njima za vreme najvećeg bektaškog praznika, poznatog pod imenom Ašure”, istakao je Malešević i dodao: „Kao i ranije fascinirala me je specifičnost njihove kulture u društvu koje izrazito vodi računa o religiji i daje punu važnost tradiciji a pritom daje ženama stepen liberalnosti nezabeležen u muslimanskom svetu. U tom društvu, snaga i dobrodušnost naše glavne junakinje Ajten, kao i skladan ljubavni odnos između nje i marljivog Erdogana, odnos pun poštovanja sa malo izgovorenih reči, ponovo su privukli najveću pažnju moje kamere. Radujem se skorom ulasku u montažu gde ćemo Jelena (Maksimović) i ja probati da izbalansiramo pojedinačno i opšte, te kroz živote ovih divnih ljudi dotaknemo neke univerzalno važne teme.

Kanatlarska zajednica u filmu je predstavljena kroz porodicu Ajten i Erdogana. Ajten, koja u hramu pred pastvom čita svetu knjigu za vreme najvećeg bektaškog praznika, takođe najbolje peva verske napeve i zna najviše priča iz bogate bektaške istorije. Ajten pravi pitu, vozi traktor, posreduje u sukobima i plete kikice svojim trima unukama, od kojih srednja, Bejza, polako kreće bakinim stopama. Erdogan je njen muž, koji je zamenik glavnog kanatlarskog sveštenika i radi od jutra do jutra, u hramu, oko kuće, sa kravama, na poljima duvana gde berba počinje u dva sata iza ponoći.

Bektašizam je islamski derviški red osnovan u šesnaestom veku u Otomanskom carstvu, gde je bio zvanična religija janičarskih odreda, najverovatnije zbog bliskosti obreda sa hrišćanskim. Nakon nekoliko velikih progona i zabranjivanja u Turskoj, danas Bektaši postoje u malom broju na teritoriji Makedonije i Albanije.

U njihovim ritualima postoji mnogo elemenata sličnosti sa hrišćanstvom – Bektaši pale sveće, imaju ikone, nazdravljaju i ljube se tri puta, veruju u sveto trojstvo, a neke od njihovih najvećih svetinja funkcionišu istovremeno kao muslimanske svetinje i pravoslavne crkve. Od osnivanja Bektaši su imali slobodne i progresivne stavove – oni su jedina muslimanska zajednica koja koristi alkohol u svojim ritualima, a žene i muškarce smatra potpuno jednakima.  U Kanatlarcima nije retka pojava da žene vode glavnu reč, donose odluke ili drže daljinski upravljač za vreme porodičnog gledanja televizije.

Snimanje je započeto 2018. u Severnoj Makedoniji, pretežno u selu Kanatlarci, a završetak snimanja koji je odložen zbog pandemije se očekuje u toku 2020. Reditelj, scenarista i snimatelj je Stefan Malešević, a saradnik na scenariju i stručni savetnik je Viktor Trajanovski. Snimatelj zvuka je Bojan Palikuća, montažerka Jelena Maksimović, producentkinja je Jelena Angelovski u okviru producentske kuće „Tri osmine“ Dušana Grubina; u koprodukciji sa Jasminom Bašićem i Fabrizijom Polpettinijem, ispred francuske producentske kuće La Bête.

Na planu dugometražnih ostvarenja, Stefan Malešević za sobom već ima dva zapažena filma – dokumentarni „Gora” i igrani Mamonga, a u fazi pretprodukcije već neko vreme je njegov novi dugometražni igrani film naslovljen „Usud”.