„Dejan, iako gotovo pa tridestogodišnjak, i dalje je nevin. On nastoji da suzbije nemir koji oseća, a koji je prouzrokovan činjenicom da živi pod istim krovom sa ocem-pijancem i previše zaštitnički raspoloženom majkom, a uz sve to zanima ga da vidi da li je moguće ostvariti nešto više od prijateljstva sa Kačom, devojkom sa kojom radi. Nakon što ga lokalni vidovnjak ponizi tokom seanse, Dejan shvata da nema šta da izgubi. Osnažen tom spoznajom, on pokušava da svoj život učini barem podnošljivim.“

U pitanju je prvi celovečernji igranog film reditelja i scenariste Marka Đorđevića. Producent ovog ostvarenja je takođe reditelj, Miloš Pušić, poznat po filmovima  „Jesen u mojoj ulici“ i „Odumiranje“, a u debitantskom dugometražnom filmu Marka Đorđevića jednu od poslednjih svojih uloga ostvario je Nebojša Glogovac.

Reditelj Marko Đorđević je u svojoj rediteljskoj eksplikaciji ukazao i na sledeće: „Ovo je priča o odrastanju ali uz jedan ogroman izuzetak: glavni junak nije tinejdžer ali ima 30 godina i još uvek je nevin. U nekom širem smislu to je priča o mojoj generaciji, generaciji koju su previše štitili naše roditelji, koji su dali baš sve od sebe da nas zaštite od užasne stvarnosti koja je vrebala izvan zidova naših domova.  Ali tokom godina, malo po malo, izgubili su snagu, i naše porodice su počele da se urušavaju. To je početna tačka za ovaj film, da idemo u korak sa Dejanom dok on pokušava da prevaziđe svoju razorenu porodičnu situaciju i da bude čovek sam za sebem, a ne samo nečiji sin.“

Osim toga, Đorđević je otkrio i ovo: „Ideja za ovaj film mi je došla kada sam iz čiste radoznalosti otišao kod lokalnog vidovnjaka. Razgovor ni najmanje nije tekao u pravcu u kom sam ja to očekivao. On, vidovnjak, je proveo podosta vremena ne predviđajući budućnost, već pričajući o mom seksualnom životu. Neke stvari koje je on izgovorio su bile istinite, neke nisu, ali reči koje je koristio i strast sa kojom ih je izgovarao su bili tako snažni da sam ih, čim sam stigao nazad kući, zapisao, strahujući da bih mogao da ih zaboravim. Tu je sve otpočelo, i ubrzo sam krenuo da se prisećam prizora, kako iz mog tako i iz života  ljudi iz mog okruženja, prizora koji su po autentičnosti mogli da se mere sa tom „scenom sa vidovnjakom“. Onda sam, kada je scenario bio završen, shvatio  da sve scene govore o mladom čoveku koji se bori sa sumnjom u samoga sebe i to u po njega veoma stresnim i neprijatnim situacijama. Na mahove to je veoma zabavan film ali na način da je neprijatan za gledanje, jer u osnovi svega je ta banalna istina. Volim da mislim da sam uspeo da u filmski medij prenesem lako razaznatljiv humor po kome su balkanski narodi dobro poznati, kao i da smo iznašli način da u filmu imamo oboje, i humor i tugu, u gotovo svakom kadru  ovog filma.“

Projekat ovog filma je prošle godine učestvovao  forumu Work in Progress Međunarodnog filmskog festivala u Karlovi Varima, kao i na vikend-okupljanju deset reditelja iz Evrope u Toskani u aprilu ove godine u  u organizaciji Evropske filmske akademije (EFA). Ovaj film nastao je  pod okriljem kuće „Altertise Film & TV“,  tu je i producent  „Cinnerent“, a podržali  su ga Filmski centar Srbije i Opština Kragujevac.

Izvršni producent je Stefan Jevđenijević, a koproducent Ivica Vidanović. Direktor fotografije je Stefan Milosavljević, kostimografkinja Lila Vuković. Uloge tumače: Filip Đurić, Ivana Vuković, Jasna Đuričić, Nebojša Glogovac, Bratislav Slavković, Ema Muratović, Stefan Trifunović, Sonja Isailović.