Panel-diskusija „Sve naše varljive godine – refleksije 68. u srpskom, jugoslovenskom i svetskom filmu“ održana u CZK Sopot, u okviru 47. „Sofesta“ koji se nedavno završio.
Učesnici dvosatnog razgovora bili su filmski reditelj Želimir Žilnik, urednik izdavačke delatnosti FCS Miroljub Stojanović, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu Milan Nikodijević, profesor Kingston univerziteta u Londonu Vlastimir Sudar, student postdiplomskih studija filozofije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, kao i autori dokumentarnog filma „Ideal 68“ Marko Subotić i Almir Šećkanović. Razgovor je moderirao Aca Avramović, član odbora Sofest-a.
Pre početka diskusije emitovan je pomenuti film, u kojem su se učesnici studenskih protesta Sonja Liht, Borka Pavićević, Zdravko Grebo, Dragoljub Mićunović i drugi podsećali svojih iskustava od pre pola veka.
Nakon obračuna sa „crnim talasom“ nastupio je „beli talas“ jugoslovenskog filma, koji je, pored drugih tema, izbegavao čak i indirektno bavljenje ’68; tako je naš film uz ’48 dobio još jedan izraziti tematski tabu. Najdelikatniji deo posla u vezi sa prevazilaženjem „šezdesetosmaške cenzure“ obavio je Žilnik, koji je za „Rane radove“ osvojio Zlatnog medveda, dok je za „Lipanjska gibanja“ bio nagrađen na Festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu – kazao je, između ostalog, Dejan Dabić.
Ipak, bilo je autora koji su „više zagrebali po površini, ali bez suštinskog bavljenja šezdeset osmom, što je, ipak, zahtevalo hrabrost“.
Žilnik je primetio i da se o ’68 govori dosta pompezno, ali sa raznih tačaka gledišta.
Bilo mi je zanimljivo da u filmu „Ideal 68“ čujem Latinku Perović, koja kaže da su studneti tim gestom oponirali privrednoj reformi. To je ocena da su studenti bili retrogratni ili konzervativni, ali osnovna energija studentskih protesta je išla za tim da se digne glas protiv autoritarnosti jednopartijskog sistema. Oni su bili inspirisani svetskom pobunom mlade generacije protiv hijerarhije uspostavljene u posleratnom svetskom državnom uređenju.
Diskusija je potrajala skoro dva sata, a integralni sadržaj biće objavljen u jednom od narednih brojeva časopisa Filaž.
Podeli na: