Izvor: Filmske radosti | Peščanik
Autor: Ferry Batzoglou, Die Zeit
02/06/2012

Aris Čatzistefanou ovih dana nema puno vremena. Pozivi samo pristižu u atinski stan ovog tridesetčetvorogodišnjaka. Pozivi iz cele Grčke, svi žele da razgovaraju sa njim – o „Katastrojki” njegovom novom filmu. Već mesec dana može se videti besplatno na internetu, i ne samo tamo.

Ko sretne Arisa Čatzistefanoua, pomisli da pred njim stoji ambiciozni student. Uredna odeća, naočare, prijateljski pogled. Ali to baš i ne odgovara istini. Čatzistefanou je filmski stvaralac i to prilično kritičan. Njegov novi film ukazuje na moguće posledice predstojeće privatizacije u Grčkoj.

Film pokazuje zastrašujuće primere iz proteklih decenija iz Kalifornije, Engleske, Istočne Nemačke, Francuske, Italije i Rusije. Detaljno se analiziraju izuzetno negativne posledice privatizacije na ekonomiju i društvo. Poznati intelektualci i aktivisti kao Slavoj Žižek, Naomi Klajn, Ken Louč ili Greg Palast govore u oštroj politici štednje koja je od početka 2010. Grčku uzdrmala iz temelja, ali i o masovnom napadu na demokratiju u Evropi od početka ekonomske i finansijske krize. Gledaocu bi trebalo da se objasni šta čeka Grčku ako bi se još uvek državna preduzeća, kao što su elektroprivreda, vodovod ili industrija nikla, prodala u bescenje.

Kada gledamo „Katastrojku” ubrzo nam postaje jasno: Čatzistefanou ima jasan i čvrst stav. Ako neko očekuje dijalog ili drugačije mišljenje, to neće videti u ovom filmu. Umesto toga drama: šta se dogodilo u Kaliforniji, nakon što je 1998. deregulisano tržište električnom energijom? U dve godine struja je poskupela 30 puta. A u Engleskoj posle privatizacije železnice tokom 1994.? Desile su se neke teške železničke nesreće. Šta je stvorila agencija za privatizaciju u Istočnoj Nemačkoj? Milione nezaposlenih i milijarde dugova. U Rusiji je šok terapija početkom devedesetih gurnula čitave regione u siromaštvo, a ime za to bila je: Katastrojka. Tako se zove i Čatzistefanouov film. „Sve to čeka i Grčku“, upozorava on.

Zaista, grčki kreditori, Trojka sastavljena od EU, ECB-a i MMF-a, postavili su temelje za gigantske privatizacije. Grčki parlament potvrdio je ove predloge 2011. Plan je bio da se privatizacijom do 2015. prikupe sredstva u visini od pedest milijardi evra. U međuvremenu, očekivanja su smanjena tako da se sada nadaju prihodu od 19 milijardi evra. Zbog predstojećih parlamentarnih izbora program privatizacije je trenutno na ledu.

Koliko god da je „Katastrojka” jednostrana, film je uspešna priča alternativnog novinarstva. Finansiran je isključivo donacijama fizičkih lica i možemo ga pogledati besplatno. Sve one koji su dali novac Čatzistefanou naziva „koproducentima“. Televizije, bioskopi i ostali priređivači mogu prikazati film u visokoj rezoluciji, a da pri tome ne moraju platiti nikakva autorska ili posebna prava. Titlovi su dostupni na mnogim jezicima, kao i na nemačkom.

Troškovi pravljenja filma u visini od 25.000 evra su gotovo pokriveni. Donacije i dalje pristižu, a višak će se iskoristiti za finansiranje novog projekta. Autor ionako nema nameru da zarađuje novac ovim filmom. On želi da podstakne na otpor protiv politike štednje.

Izgleda da mu je to uspelo. Još prošle godine, Čatzistefanou je producirao dokumentarni film „Debtocracy”, u kome je objasnio uzroke i predložio rešenja za grčku dužničku krizu. Imao je više od dva miliona poseta na internetu. Televizije iz Japana, Latinske Amerike, Portugala i Rumunije prikazale su ovaj dokumentarac. U samoj Grčkoj, Debtocracy je postao kultni film. Hiljade protestanata gledalo ga je na trgovima širom zemlje.

Sada „Katastrojka”. Sigurno će nadmašiti uspeh svoga prethodnika. „Ne glasajte na izborima dok ne pogledate „Katastrojku”!“, jedan je od tvitova koji ovih dana kruže Grčkom, kaže Čatzistefanou vidno ponosan. Već nakon nekoliko dana film je na internetu kliknut više od 500.000 puta. Organizovana su javna prikazivanja, lokalne stanice su emitovale dokumentarac, univerziteti pozivaju autora da održi predavanja. Za veliki broj Grka on je heroj. On je njihov Majkl Mur.

Anonymus
  • Save
Previous post Anonimus protiv anonimaca
Kazablanka
  • Save
Next post Sedam decenija „Kazablanke”
Share via
Copy link
Powered by Social Snap