Love Hunter

Izvor: Filmske radosti
Autor: Zoran Gajin
Fotografija: Đorđe Stevanović

Režija: Nemanja Bala, Brane Bala
Scenario: Nemanja Bala, Brane Bala
Uloge: Milan Mumin, Jelena Stupljanin, Eleanor Hutchins
Trajanje: 80′

Poslednje večeri varšavskog festivala (2013.) imao sam priliku da pogledam veoma zanimljivo, veselo i krajnje optimistično ostvarenje „Love hunter“ u režiji braće Bala, Nemanje i Baneta iz Novog Sada, sa prebivalištem u Njujorku, o Milanu Muminu. Onaj ko voli domaći rok zna ko je čovek te mu nije neophodno dodatno objašnjenje, ali ipak za one koji možda nikada nisu čuli za njega, on je pevač i tekstopisac novosadske grupe „Love Hunters“.

Na projekciju sam došao sa velikim očekivanjima. Uzbuđenje je raslo svakim časem sve više i više otkako sam saznao da će biti na festivalu u selekciji „1-2“. Brojao sam dane, a kasnije i sate do projekcije. Na samom ulazu u bioskopsku salu, sreo sam drugaricu, koja je radila kao prevodilac na festivalu kada su bili gosti iz Srbije. Pomislio sam da će neko od reditelja biti prisutan te sam počeo da je propitujem, na šta mi je odgovorila da su obojica reditelja i glavni protagosnita na dva metra od mene! Ja onako od sreće, na skoro sav glas poviknem njegovo ime i naravno čuje me čovek i tad mi bilo glupo da mu ne priđem i pozdravim se sa njim i rediteljima. Mojoj sreći nije bio kraj! I da nisam odgledao film, bilo bi me baš briga jer sam je l’ te upoznao sjajnog čoveka, pevača grupe koju slušam barem jedno petnaest godina, ako ne i više. Nismo imali priliku puno da pričamo jer se bližilo vreme projekcije.

Svetla u sali su se pogasila, a mi imao priliku da vidimo Mumina kako u taksiju vozi neku damu, na određenu lokaciju, koja je imala ozbiljan razgovor sa dečkom preko telefona koji joj je pokvario ostatak večeri. Mumin je hteo da bude uviđavan te pokušava da oraspoloži ženu, da bi joj tokom tih kraćih upadica rekao da je muzičar i da je došao u Njujork da snimi album. Ženu je to zaintrigiralo te mu predloži da, ako je oraspoloži dobija bakšiš od sto dolara. Ne treba da vam govorim da li je zaista i dobio. Nastavlja dalje Mumin u letnju, tihu noć pevušući stihove njegove nove pesme.

Ovo je priča o Milanu Muminu, koji je zaista otišao u Njujork da radi kao taksista, ne bi li skupio pare da snimi album o kojem je maštao još od detinjstva. Ovo je ujedno i osnova za film, a reditelji su ga „ulepšali“ ubacivanjem priča iz taksija koje im je Mumin tokom dugih i čestih sastanaka pričao. Sniman u stilu nezavisnih američkih filmova, sa dosta krupnih kadrova, kamere koja je često menjala fokus,prekrasnom fotografijom i koloritom i naravno muzikom „Love huntersa“. Sasvim slučajno na ulicama Velike jabuke, braća su sreli Mumina. Jednom prilikom predložio im je da urade jedan spot za njega. Nakon te saradnje došli su na ideju da snime film o njegovom dolasku na Ameriko tle i avanturi o snimanju albuma.

Sve je bilo spremno. Studio bukiran, međutim, iz nepoznatih razloga basista im otkazuje. Ograničenog vremena Mumin se baca u poteru za istim, ali nije imao puno sreće. Sve koje je čuo na probi su bili dobri ali im je falila energija, kojom bi mogli da doprinesu kvalitetu albuma. Kao i svaka dobra filmska priča igrom slučaja, posle jedne tešne noći u baru završava kod prijateljice u stanu. Tamo je začuo predivne zvuke basa koji su dopirali i cimerkine sobe. Nadrndana, samohrana majka, besna na ceo svet. To je bio njegov novi basista.

Smenjaju se scene vožnje taksijem, razne priče ljudi koje vozi, tekst njegove nove pesme i onda arhivski snimak koncerta iz Novog Sada. Ne sećam se koja je tačno godina, ali je NS+ još postajao. „Kamikaze“ gruvaju, montaža odrađuje svoj posao, a ja se prisećam dana kada sam prvi put čuo ovu stvar.

Nisam znao da je Mumin toliko talentovan i za glumu. Kaže to je od oca nasledio, majka totalni antitalenat, a ni sestra nije ništa bolje. Milan je uspeo da snimi album, ostvari svoj dečački san, a sada na na relaciji Amerika-Srbija uživa u životu.

Osamdeset minuta mi je brzo proletelo, uživajući svake sekunde. Nakon projekcije mnogobrojna publika koja je ostala u sali imala je priliku da popriča sa rediteljima i glavnim protagonistom i podrobnije sazna kako je uopšte došlo do saradnje i šta Milan trenutno radi i gde živi.

Na ovo delo ne mogu da budem imun niti mogu objektivno sud da dam, jer prosto videti te ljude u sred Varšave, kada se uopšte nisam nada i čuti muziku koju obožavam, mi to nedozvoljava. Savršeno delo, čiji utisci su upotpunjeni odlaskom na koktel i priču duboko u varšavskoj noći sa gospodinom Milanom Muminom.