Advertisement Section

Prikazivanje dokumentarnog diptiha „Non-Aligned & Ciné guerrillas” („Nesvrstani” i „Filmske gerile”) autorke Mile Turajlić u Dvorani Kulturnog centra Beograda produženo je do utorka, 28. marta. Filmovi se prikazuju u terminima od 18.00 (Nesvrstani) i 20.30 (Filmske gerile: Scene sa Labudovićevih filmskih rolni).

„Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels” je dokumentarni diptih koji se sastoji od dva dugometražna filma koji vode na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg Sveta. Filmovi su bazirani na do sada nikada ranije prikazanim 35mm filmskim materijalima, koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj Filmskih novosti, koji je pratio predsetnika Tita trideset godina.

Projekcije u DKC prati i izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus” koja je otvorena u subotu, 18. marta u Muzeju afričke umetnosti (Kustosi izložbe: Mila Turajlić, Maja Medić, Ana Knežević, Emilia Epštajn). Izložba se zasniva na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su počev od 1958. godine aktivno pružali pomoć alžirskom narodu tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja, 1962. godine. Postavka u MAU otvorena je na dan kada je 1962. potpisan istorijski Sporazum u Evijanu kojim je okončan Alžirski rat za nezavisnost (1954–1962) i koji označava kraj francuskog kolonijalizma u ovom delu Afrike. Izložba traje do 10. juna.

Mila Turajlić, rediteljka dokumentarnih ostvarenja, povodom projekcije je filmova izjavila: „Raduje me da će publika imati priliku da na redovnom repertoaru bioskopa DKC pogleda oba filma iz diptiha o Stevanu Labudoviću, jer je to način na koji smo zamislili da će filmovi cirkulisati. Rad na filmovima trajao je sedam godina, a u saradnji sa Filmskim novostima pronašli smo i digitalizovali materijale koji do sada nisu korišćeni, a koje je Stevan Labudović kao jedan od dva snimatelja zaduženih da prate Predsednika Tita na putovanjima mira, snimio u Aziji i Africi”.

Povodom prateće izložbe autorka je rekla: „Muzej afričke umetnosti nam je pružio priliku da upotrebimo materijale snimljene za projekat koji nisu korišćeni u filmovima, i da ih upotpunimo sa izuzetno zanimljivom dokumentacijom iz njihovih fondova, Filmskih novosti i privatnih arhiva”.

Svetska premijera „Non-Aligned” održana je na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu – IDFA, „Ciné-guerrillas” premijerno je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu (TIFF), dok je srpska premijera diptiha održana na 28. Festivalu autorskog filma.

Na pravoj konferenciji za štampu na početku ulaska filmova u bioskopski repertoar autorka je rekla: „Nakon što sam predstavila diptih na 28. Festivalu autorskog filma u Beogradu imala sam priliku da odem u Alžir, što bi verujem Stevanu Labudoviću bila najdraža projekcija. Film je na Festivalu angažovanog filma u Alžiru osvojio Grand Prix, učesnici koji su bili deo filma Filmske gerile su došli na projekciju, obratili se publici i to je bilo veoma emotivno. Prošle nedelje je bila premijera filma u Njujorku, tako da je ovaj diptih počeo da živi bioskopski život. Jako mi je bilo važno da se vratim u Beograd i da osmislim koncept u okviru koga ću svako veče da budem tu i da se susretnem sa publikom jer ovi filmovi otvaraju dosta tema.”

 „Pri tom se i jako lepo namestilo da je stigao i poziv od Muzeja afričke umetnosti da osmislimo i muzejski deo ovog projekta, jer priča o Stevanu Labudoviću od inicijalne filmske ideje je postala jedan koncept koji smo nazvali Filmski žurnali Nesvrtanih u saradnji sa Filmskim novostima i da je ovo jedan pravi umetničko-istraživački poduhvat. Mi ne stajemo na ovome već nastavljamo da istražujemo i skeniramo filmske materijale koje su snimatelji Filmskih novosti snimali za Nesvrstane zemlje,” dodatno je naglasila rediteljka ostvarenja.

 Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti je na konferenciji izjavio: „Mila je na neki način u Filmskim novostima deo kolektiva, ona je vrhunski profesionalac i pre svega prijatelj. Njen dosadašnji opus je bio vezan za naš arhiv što je nama velika čast. Filmovi koje je ona snimila govore o njenoj temeljitosti, i naš arhiv poznaje je dovoljno dobro i kao naša šefica arhiva. Dokumentarni film se ne može falsifikovati i zato su oni najbolji čuvari sećanja na neko prošlo vreme. Zato je važno da se arhivska građa putem projekata kao što je Milin učini dostupnim široj javnosti i da dožive satisfakciju koju zaslužuju. Publika se ne može prevariti.“  

 Emilia Epštajn, kustoskinja Muzeja afričke umetnosti je izrazila veliko zadovoljstvo povodom rada na izloži koja je otvorena i prisutnima se obratila rečima: „Izložbu smo otvorili na dan potpisivanja primirja između Francuske i Alžira. Mnogo nam je značilo da u našem radu na arhivu pridodamo usmene istorije koje su došle preko Mile, tj. jedan ljudski momenat koji će biti važan deo ove izložbe. Imali smo posebnu priliku da nam Mila i Maja Medić ukažu na Maju Plavšić, službenicu Crvenog krsta koja je učestvovala u Alžirskom ratu. I sa jako puno ljudi smo dodatno bili u komunikaciji kako bismo što više saznali o gospođi Plavšić i čitavom tom periodu. Pored snimaka sa Majom Plavšić uvrstili smo i podatke koje je Mila snimila sa Borkom Lalović, suprugom Miloša Lalovića ambasadorom u Tunisu. U poslednje vreme našem muzeju postaje važan antikolonijalni kontekst, kao i tema dekolonijalizacije institucija i govora. U ovoj temi Alžira bilo je jako zanimljivo videti period završetka rata, ali je bilo i interesantno pratiti šta se posle desilo, tj. koji potencijali se nisu ostvarili. Naši osnivači muzeja Zdravko Pečar koji je bio ratni dopisnik i Veda Zagorac koja je bila na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj amabasadi u Tunisu su takođe bili savremenici Stevana Labudovića. Po određenim prepiskama i fotografijama sve smo ih zajedno našli u istom trenutku na istom mestu.”

Na toj prvoj konfereniciji za medije prisustvovao je i Radoslav Zelenović koji je istakao: „Ima mnogo ljudi koji su za života zaslužili da imaju film o sebi i o svom radu. I ta činjenica da Labudović nije doživeo premijeru filma u kome je glavni junak je nešto što ne bi trebalo da nam se često dešava. Pojavom Mile Turajlić je bilo potpuno jasno da imamo vanserijski filmski talenat. I drago mi je da je svoju karijeru opredelila prema filmskoj arhivistici. Dve stvari su u istoriji dostojanstveno ostarile, to su rokenrol i filmska traka. Činjenica da se Mila upustila u to da deo svoje karijere posveti jednom filmskom arhivu već je izrodila nekoliko fantastičnih rezultata, a to su ova dva filma. Kulturna dobra su neobnovljiv resurs, taj deo kulturnih dobara ko zna koga još mora da sačeka da bi postao dostupan javnosti. Ovaj deo je postao dostupan javnosti i ustalasao ju je. Naši autori iz Filmskih novosti su stvorili za mnoge zemlje dragocene materijale koje oni nemaju. Mnoge kinematografije su dobile svoj deo filmske istorije zahvaljujući ljudima sa ovih prostora. Nadam se da si Mila ovoga svesna i molim te da nastaviš da se baviš ovom temom i dalje.“

Mila Turajlić (Beograd, 1979) rediteljka je dokumentarnih filmova. Njen prethodni dokumentarni film „Druga strana svega” premijerno je prikazan na festivalu u Torontu 2017. godine, a osvojio je 32 nagrade, uključujući prestižnu nagradu IDFA festivala za Najbolji dokumentarni film. Časopis The New Yorker je ovo ostvarenje uvrstio u najbolje u 2018. godini. Njen debitantski dokumentarni film „Sinema Komunisto” (2010), premijerno je prikazan na festivalima IDFA i Tribeka, a potom osvojio 16 nagrada. 

Mila Turajlić je 2020. godine pozvana u članstvo Američke filmske akademije (Oskar).

ivan markovic
  • Save
Previous post „Prvi put slični sebi samima” Natalije Vujošević i Ivana Markovića u Salonu Muzeja savremene umetnosti
Dunja Jelenković, Miroljub Stojanović, Janko Baljak, foto Miljana Vuković (3)
  • Save
Next post Održano predstavljanje knjige Dunje Jelenković
Share via
Copy link
Powered by Social Snap