Sedmi GoetheFEST, koji uspešno organizuje Goethe Institut u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda, otvoriće večeras NJ.E. Ambasador Republike Nemačke u Srbiji, gospodin Tomas Šib.
Festival GoetheFEST, će u 20 časova biti otvoren projekcijom debitantskog filma „Touch Me Not“ rediteljke Adine Pintilije. Film predstvalja svojevrsno istraživanje na granici fikcije i stvarnosti i nosilac je Zlatnog medveda 68. Berlinala. Kao radikalno ostvarenje, ovaj film izazvao je kontroverze u Nemačkoj, baš kao i njegova pobeda na Berinalu.
Laura ne trpi fizički kontakt. Ona ustukne kad god je neko dodirne ili pokuša da je uhvati za ruku. Iako potraži novog terapeuta ili pozove žigola, njeno telo ostaje neosvojiva tvrđava. U nizu pojedinačnih scena pratimo ostale likove u filmu u potrazi za njihovom intimom. Kristijan, koji je prinuđen da živi sa brojnim telesnim ograničenjima, otvoreno govori o svojim sklonostima, averzijama i ljubavnom životu sa svojom dugogodišnjom devojkom. Par posećuje radionicu o upoznavanju sopstvenog tela. Na njoj učestvuju ljudi svih starosnih dobi sa i bez invaliditeta. Pa tako i Tomas, bez dlaka na telu, koji deluje neuobičajeno ranjivo, tek treba da upozna i prihvati različite oblike svoje žudnje.
Izbor filmova povezuje slogan „Normalan život“ iza čega bi zapravo trebalo da stoji znak pitanja. Jer, šta je uopšte normalno i ko to određuje? Ovogodišnje izdanje festivala kreće se u zonama eksperimenta, diskursa o umetnosti i filozofiji, banalnosti života ograničenog normama. Mnogi će se verovatno saglasiti sa mišljenjem da ovi filmovi končano pričaju priče koje je odavno trebalo ispričati, ali će drugi u njima možda videti samo „tipično nemačku” sklonost ka teškim temama. Naravno, nećemo biti uskraćeni ni za ironiju, a ni za lakoću, samo što nam one ove godine dolaze tiho, kao iz potaje.
Lične sudbine, različita životna shvatanja… filmovi koji odgovaraju na ova pitanja, ali i postavljaju niz novih – o Nemačkoj, o svetu i o smislu života.
Program u Dvorani Kulturnog centra Beograda traje do 16. oktobra a potom se seli u novosadski i niški Kulturni centar. Sve projekcije su na nemačkom jeziku sa prevodom na srpski.
Podeli na:
