Kao i većina krupih odluka u istoriji, i ti famozni protesti, na koje se posebno osvrće Mark Kičeli u svom filmu, bili su pretača mnoštva okolnosti koje su uticale da revolucionarni duh preplavi ne samo jedno mesto, zemlju ili, čak, kontinent. Tada je vasceli svet bio ozbiljno uzdrman studentskim protestima gde su oblik i jačina delovanja bili uglavnom uravnoteženi i ujedinjeni istom inicijativom: hitno promeniti postojeće stanje u društvu koje tih posleratnih decenija izazivalo prosečnog građanina (intelektualca) na pobunu i revolt koji je, naravno, bio strogo kontrolisan.
Počelo je neprimetno, u obećanoj zemlji slobode i demokratije, i time se film otvara, kada su se najpametnija deca Sjedinjenih Američkih država, studenti prestižnog Berkli univerziteta, uskomešali zbog revizorskog (često vrlo paranoičnog) komiteta koji je imao ulogu da i javno preispituje „sumnjive osobe“ i na taj način prikuplja potrebne informacije usled stalne bojazni od komunističke zavere. Svima je poznato kakve su igre tih godina bile popularne – američko-sovjetska podela sveta i utrkivanje ko ima veći; mislim na broj bojevih glava, oružja za masovno uništenje i ostale opasne igračke kojima je i slobodarski Zapad i konzervatini Istok želeli da postanu glavni. Deluje sve to sa ove distance prostački naivno, mada i vrlo opasno u toj jednostavnoj politici i pristupu: ko će imati duži i veći, opet ne mislim tu na pubertetlijska kompleksaška strahovanja, nego na nadmetanje učnih i vrlo elokventih glava koje svet vode, mada je analogija očigledno dosledna. Danas je sve to ostalo nepreležano, samo se suptilnijom politikom nagoveštava ono sto je dovelo do pada berze, a vodilo sve vreme istoriju čoveka u neprestane nevolje: gramzivost i pohlepa.
Dosta od pomenutog su uočavali studenti sa Univerzitata u Kaliforniji koji su još 1960. godine, kada je pomenuti odbor praktično uskraćivao građanima legitimno pravo da se izjasne kao komunisti. Zbog te montstuozne javne torture studenti su se oglasili kao vodeći kritičari i time demostrirali odlučno kritčko mišljenje. Međutim, reakcija je usledila i od policije koja je iznenada u toku jednog mirnog protesta, upala sa vodenim topovima u gradsku skupštinu i grubo vukla niz stepenice mlade ljude koji predstavljaju obećavajuću budućnost nacije. Svedočenja ljudi iz studentskog pokreta, koji uz arhivske snimke važnijih događaja hronološki prate i kometarišu iz prve ruke kako je ta odluka vlasti da tako surovo nagrne na studente bila jedna od inicijalnih kapisli da nešto ozbiljno nije u redu. Shvatili su da više ništa neće biti isto. Kada su počeli malo više da se interesuju za političko stanje u zemlji i da postaju angažovaniji i ljupitljiviji, želeći da revitaliziraju društvenu svest, njima su zabranili političko angažovanje u kampu.
Sve to je samo uvod u priču o istorijatu Berklija šezdesetih koji je bio epicentar „gibanja” koja su se pandemično raširila po celoj Americi, pa na Sorboni i tako svuda redom, pa i kod nas.
Film je sjajno izmontiran gde se pribeglo umiksovanim snimcima koji su se tih godina pojavljivali na televiziji sa onim što prepričavaju svedoci događaja i vođe protesta, i još veselom muzikom, pa se dobija vrlo jasan utisak kako je sve to delovalo vrlo kontradiktorno i nekad paradoksalno: propagiranje i zalaganje za jednakost, a zapravo se odlazilo u drugu krajnost. Mnogima je prva asocijacija na hipike i njihovu „naivnu revoluciju”, pasivni principi i totalno odbijanje konfilikata i filozofija života koja je suviše detinjasta da bi bila ostvariva. Ovaj film svedoči kako su ti isti čupavci, pacifisti i ‘„antiratni slabići”, bili vrlo čvrstih stavova i vrlo dobro organizovani. Videćete kako se suprostavljaju i odolevaju ozloglašenim motorciklistima ‘„Anđelima pakla” („Hels angles”), kako izlaze na kraj sa policijskim odredima koji su znali da budu prilično oštri, čak, i prema devojkama.
Raskrinkavanje mnogih osetljivih tokova društvenog organizma je počelo sa radikalnim stavovima mekanih hipika koji su se okupljali u Berkliju, a potom poplavili celu zemlju i svet za svega par godina. Njihova idilična ideja koja je imala strašan uzlet se isto tako brzo raspršila. Postojala je jaka inicijalna kapisla, ali je sve to usled nedefinisanosti programa i konkretnijih ideja za dalju budućnost, ostao samo jedan nedosanjan san koji je ipak imao jake posledice bez obzira na nepotpunu ostvarenost. Od obične grupacije mladih koji su videli da svet mora bolje, do kulture koja je imala aktivizam tako zastrašujuće uticajan da je poljuljao i preokrenuo dotadašnje poimanje vrednosti. Došlo je do promena paradigme u filozofiji života i percepciji stvarnosti.
Dokumentarni film koji sam pokušao da što ubedljivije analiziram je samo mali spomenar događaja koji su obeležili osetljiv period posle II sv. rata. Jedan je od boljih u svom žanru, a tome doprinosi i nominacija za „Oskara”, pobeda na Sandens festivalu i ostale nagrade.
Autor: Radiša Cvetković
Podeli na:
