OPASAN METOD (DEJVID KRONENBERG, 2011)

Filmske radosti
Autor: Zdravko Ljubić
14/03/2012 - 20:30
Opasan metod

Nakon ruskih mafijaša u trileru „Zakletva”, kanadski reditelj se vraća na početak 20. veka odstupajući od uobičajnog okvira tema kojima se do sada bavio.  

U vrlo problematičnom rediteljskom poduhvatu Kronenberg se kreće sa uznemirujućim kadrovima histeričnog napada glavnog (ženskog) lika, mlade Sabine Špirlajn. Nju dovode u kliniku Karla Gustava Junga u vrlo napetom stanju.

U drami (napisanoj po motivima knjige „Najopasniji metod”, Džona Kera) sa atipičnim (ljubavnim) trouglom rekonstruiše se istorija psihoanalize. U začecima još pre poznanstva sa Frojdom, Sabina biva uvučena u zamršen odnos velikana nesvesnog, dvojice najvećih i najuticajinijih u psihoterapiji i analizi komplikovane ljudske psihe.

Jung pokušava da je izleči inspirisan metodama svog učitelja i uzora, da bi nakon nekoliko godina odbacio nju, a i sav rad Frojda kao necelovit i suviše seksulno orjentisan. Taj radikalan potez dolazi tek na kraju filma, nakon nekoliko godina problema i sazrevanja sa mnogo dinamičnih sukoba sa Frojdom i ljubavnicom Sabinom. Njihove sudbine su dobrim delom verodostojne uz primese maštovitih dodataka i dramske nadogradnje neophodne za filmsko uobličenje. To je veliki dodatak jedinstvenoj odstupnici autora kultne „Muve”, šokantno-subverzivnog „Golog ručka”, predskazujuće personifikacije „Videodroma” ili adrenalinske opsesije „Sudara”. Koliko je ovo veliki iskorak pokazuje i veliki gnev fanova ali i popularnost i nešto slabija bioskopska prođa filma širom sveta.

Hronološki praćeni junaci bivaju pomalo nefokusirano diferencirani pa se radnja najviše svodi na praćenje razvoja Junga i Sabine, bez konkretne individuacije u kojoj bi bila sažeta ideja filma. Mlada devojka sa traumatičnim neurozama koje nosi iz detinjstva pokušava da prevaziđe velika poniženja i bespomoćnost u incestoidnom vidu kroz poseban tretman. Terapijama se suočava sa strahovima i otkriva da može dostići stadijum skoro potpunog opravka. Na tom putu postaje ljubavnica Jungova a kasnije čak suparnik, tj. nadograditelj teorija Frojda. Bila je inspirativna i plodotvorna za oboje dok Jung nije pokušao da odbaci bivšu pacijentkiju, veliku ljubav. Njihova „zabranjena” afera trajala je sedam godina. Na kraju ona smelo umeša Frojda koji tu nasluti dosta mutnih i do tada nepoznatih činjenica. Veza njih troje se komplikuje a Sabina izlazi odatle kao „pobednik”. Njena spona je užasno važna, ali dosta slabo predstavljena u neizmernim „kobasicama” dijaloga. Usled neorjentisanog težišta filma do kraja ostajemo u nejasnoj poziciji uskomešanih utisaka. Mnogobrojne episode iz života „ključne trojke” ne daju koherentnu celinu.

Kronenberg je odstupajući od svog filmopisa upriličio zanimljive pejzaže, Bč, Crih, prelepe šetnje kraj reke, malo sado-mazo seksa, previše smirene građane tog vremena i pregršt dijaloških scena. Stari fanovi filmografije dotičnog reditelja su ga proglasili senilnim, ludim i čak mrtvim. Kritičari su bili nešto umereniji ali su svi složni da se ovde omanulo i to žestoko.

Svako ko voli psihološke drame ili one koje se barem bave psihologijom u bukvalnom smisli reči, neće odoleti „Opasnom metodu”. I neću kriti da sam uživao. Zanimljivo je bilo osetiti atmosferu Evrope koja je tada besnela od ratova a koja je dodatno bila potrešena intrigantnim idejama o tumačenju snovima i seksulnim neurozama. Uživao sam u silnim diskusijama, testovima i analizama najvećih umova koji su u filmu predstavljeni. Nije loše ponoviti da je ovo rađeno većim delom po istinitim događajima što još više dodaje na uzbuđenju. To što ima previše dijaloga, ne znači da su oni otrcani i bezvezni. Naprotiv, dosta lepo su ih izneli vrhunski Majkl Fasbinder (Jung), upečatljivo staložen i ubedljiv Vigo Mortisen (Frojd) i posebno vešta i Kira Najtli koja je na početku glumila ludaču a do kraja skoro uzornu psihološkinju koja koriguje teorije najvećih u toj disciplini.

Da sam se ja pitao, verovatno bih više njoj posvetio pažnju u razvoju scenarija, pošto ne verujem da su mnogi studenti psihologije čuli za njen doprinos dečijoj psihologiji ili na radove Frojda ili Junga.

Zircon - This is a contributing Drupal Theme
Design by WeebPal.