Izvor: Filmske radosti
Priredio: Radiša Cvetković
01/12/2010
Gledanje filmova, izuzev ako nije samo u svrhu zabave, je kompletnije i bolje (da ne kažem smislenije) uz poznavanje jezika filma i osnovnih znanja o elementima filmskog zanata. Svaki gledalac trebalo bi da se trudi da bude „kritičar” (u najboljem i najopštijem smislu te reči) i da bude spreman da prihvati potpun doživljaj.
Kritičko i pažljivo gledanje filmova znači da se filmska umetnost posmatra sa više svesti da se unapredi ceokupan doživljaj umetničkog dela, a to je moguće jedino sa minimumom svesti o jeziku i pravilima ove umetnosti. To znači da se poznaje složen filmski jezik, njegove konotacije, konvencije, kodovi, simboli i mnogi drugi faktori. Ozbiljan filmofil treba dublje da ispita film tako što će biti upućen o različitim aspektima stvaranja dela uključujući terminekoje je bitno znati da bi se ovladalo na koji način film funkcioniše i komunicira sa publikom, šta ga to čini „dobrim” ili „lošim”.
Bez pretenzija da se drže lekcije o svemu gore navedenom, što zahteva mnogo predaniji, obimniji i daleko stručniji rad, izdvajam samo nekoliko saveta kako bi umetničko delo više dopalo, odnosno, bolje razumelo. Ove „smernice” nisam ja izmislio, ali sam ih ovde koordinisao po sopstvenom nahođenju smatrajući da za ovakve potrebe ne bi trebalo dalje odlaziti u ikoničku, narativnu, tekstualnu ili psihoanalitičku analizu filma sa njegovom istorijom.
Filmsko delo – prvo gledanje
Najpre, izaberite odgovarajući film i neka to bude neki koji, uslovno rečeno, vredi gledati, a tu sigurno ne bi spadao poslednji zabavni, filmski hit. Dakle, ovaj spisak različitih koraka nije namenjen za „zabavne filmove” („popcorn movies”) koji se gledaju samo radi uživanja. Dakle, potrudite se da izaberete neki film iz velikog izbora klasika koji su obeležili svetsku kinematografiju.
Tokom prvog gledanja:
• upoznajte se sa osnovnim zapletom, glavnim likovima, važnim događajima, itd.
• napravite kratak sinopsis priče, uključujući vreme i mesto, likove i njihove međusobne odnose i glavne teme filma bez pisanja beležaka.
Koje su, po vašem mišljenju „slabe tačke” filma? Šta bi ste pohvalili? Zašto? Da li biste vi nešto uradili drugačije?
**Popričajte sa nekim ko je već gledao taj film i uporedite utiske.
Repriziranje
(*Napomena: ne zaslužuju svi filmovi ovakvu pažnju!):
1) Priprema za nastupajuću analizu
• obratite pažnju na detalje koji se prikazuju
• pišite beleške i primedbe
• počnite usredsređeno da razmišljate o strukturi filma, o glumi, režiji, o snimanju i uglovima kamere, itd.
Pregledajte dodatke uz film (ukoliko ih, naravno, ima) – pregledajte dodatni materijal koji postoji na većini DVD-a, uključujući audio komentare, prvobitnu reklamu za film, izbrisane scene i ostali materijal vezan za promovisanje istog.
2) Proučite naslov filma i špicu
Pregledajte glavni naslov (postoje i naslovi u radnoj verziji) filma i početnu špicu:
• Zašto je izabran određen naslov (da li su razmatrane neke druge varijante?), i kako špica uspostavlja ton ili raspoloženje?
• Koji su prvi zvukovi i slike u filmu?
• Mogu li se u špici naći neki motivi?
• Da li završna špica ima neobične elemente (npr., izbačene scene, šale, dodatne snimke, itd.).
***Napomena: Sve do 50-tih, filmovi su imali veoma čvrsto utvrđen format za špicu: (1) početna špica, (2) kartica „Kraj” (The end) odmah nakon filma i (3) spisak glumaca sa imenima likova. Sada većina filmova uglavnom počinje scenom zapleta, sa „početnom” špicom i naslovom koji se projektuje preko radnje nakon nekoliko minuta, a opširna „potpuna špica” (odjavna), obično ide kao beli tekst na crnoj pozadini po završetku filma, no ni to nije pravilo.
3) Upoznajte se sa originalnom veličinom ekrana
Ako je moguće, gledajte film u bioskopu, za koji je projektovan i napravljen, ili kupite film u širokom („wide-screen”) formatu ili u originalnom formatu.
***Napomena: Znajte da su filmovi pravljeni pre kraja 50-ih imali odnos širine prema visini od 4:3 (ili 1,33:1) što se zvalo „akademska razmera”, slično televizijskom ekranu, dok noviji filmovi imaju nestandardne dimenzije širokog („wide-screen”) ekrana koji se često gledaju u režimu „pan-and-scan”.
4) Upotrebite zamrzavanje scene
Ukoliko nemate mogućnosti da odete u bioskop pripremite se za „pauze” (tehnika zamrzavanja omogućiće vam da „vidite” kako je sve raspoređeno u kadru) i na ponavljanje raznih scena, kadrova ili događaja.
5) Utvrdite kako je izabrana tehnika filma
Razmotrite zašto je film pravljen u boji ili u crno-beloj tehnici (ukoliko je izbor bio moguć). Posmatrajte kako je korišćena boja (ili crno-bela tehnika).
6) Procenite vrednost produkcije
Da li film ima:
• visoku vrednost produkcije (da li izgleda skupo i blještavo)
• nisku vrednost produkcije (da li je nisko budžetni, sličan amaterskom, tzv. „B-filmu”)
7) Prepoznajte temu (ili teme)
Prosudite šta bi bila glavna tema filma, motiv, ideju ili dominatnu poruku, kao i podtekst filma („skrivena poruku”):
• Pronađite istaknute simbole i metafore u filmu i utvrdite njihovu svrhu i sveukupni efekat.
• Koje popularne ideologije film prikazuje i podržava?
• Da li film ima originalnu ili konvencionalnu temu?
• Da li priča, gluma i ostali filmski elementi na adekvatan i uspešan način podržavaju temu filma? Da li postoji neki stil i ton – mračan, otmen, napet, luda komedija?
8) Razmotrite mizanscen u filmu
Mizanscen(Mise-en-Scène – francuska reč koja u prevodu znači „ono sto je u sceni” ili „postaviti na scenu”)može da obuhvata postavljanje scene, kostime, šminku, osvetljenje, kao i pozicioniranje i kretanje kamere, ali i ono što nije samo običan okvir slike kroz koju sve to vidimo. (Bolje se obavestite o tome šta je mizanscen i onda krenite u podrobniju analizu ovog elemnta.) Kako su scene „orkestrirane” scene ili postavljene pred kamerama? Da li su sve odgovarajuće i efektne lokacije? Označite različite vrste postavki:
• geografske (mesto)
• vremenske (istorijski period)
• lokacije (na licu mesta)
• u studiju
• važni rekviziti
9) Ispitajte dramsku strukturu
Kakva je struktura filma? Odredite ključnu scenu (ili scene) i sekvence. Kako je „ispričan” zaplet?
• normalnom ekspozicijom
• retrospekcijom („flashback”)
• pomoću naratora (govorom)
• hronološki ili linearno
• vezano za likove
• objektivno ili subjektivno
• na neki drugi način
10) Razmotrite ostale elemente scenarija
Saznajte nešto o piscu scenarija i dijaloga (i njegove ostale radove) – ako je moguće doći do scenarija uporedite ga sa samim filmom. Postoje li druge verzije iste filmske priče?
• Da li film predstavlja adaptaciju nekog drugog dela ili je zasnovan na originalnoj ideji? Ako predstavlja adaptaciju, koliko se pridržava originala?
• Ako predstavlja original, koliko je svež i inovativan?
Da li scenario efikasno prenosi priču putem radnje i dijaloga?
Saznajte da li je priča istinita ili izmišljena:
• Ako se film zasniva na istorijskom događaju ili ličnosti, koliko je film veran životu?
• Da li je filmska priča stvarna (zasnovana na istinitim događajima) ili izmišljena?
• Da li veliča neki istorijski događaj ili period?
11) Razmotrite likove i uspešnost glume
• glavne likove u filmu (Da li su važna njihova imena?)
• takođe razmotrite nekoliko sporednih likova i način na koji su upotrebljeni
• kratak opis svakog od njih
• njihove glavne motivacije ili etičke vrednosti/pretpostavke
• razvoj ličnosti
Zatim, postavite sebi dodatna pitanja:
• Da li postoji heroj ili anti-heroj?
• Da li su likovi uverljivi i životni?
• Da li je gluma nezaboravna, izuzetna ili inferiorna?
• Upitajte se o kvalitetu „zvezda” – zašto su izabrani određeni izvođači za baš tu ulogu – da li je podela odgovarajuća (tj., pravilna starost i telesna građa, ili odgovarajući način govora)? Da li su neki izvođači izabrani suprotno od tipa? Ima li prvih pojavljivanja?
• Da li njihov nastup odgovara ulozi?
• Da li je gluma profesionalna ili neprofesionalna?
• Da li jedan izvođač zasenjuje ostale?
Pronađite najvažnije delove dijaloga i utvrdite da li postoje dugački monolozi i govori. Obratite pažnju na način na koji glumac izvodi dijalog (ubrzano, promrmljano, istovremeni govor, glasno/tiho, itd.).Da li postoji ponavljanje kako ono deluje?
12) Obratite pažnju na sledeće vizuelne elemente
• „snimak uspostavljanja” (početni snimak u sceni)
• osvetljavanje kamere (difuzno, jako, slabo, prigušeno, istaknuto, reflektor, upotreba svetlih i tamnih površina)
• fokusiranje (zumiranje, zamućivanje, izoštravanje)
• udaljenost kamere i kadriranje(široki plan, srednji plan, krupni plan)
• kompozicija (postavljanje elemenata, simetrično ili asimetrično, upotreba senki, vrata, niskih plafona, prozora, ogledala, itd.)
• uglovi kamere (nagnut rakurs, široki rakurs, telefoto, lični rakurs (subjektivac), visoki/niski rakurs, itd.)
• kretanje kamere i snimanje (kolica sa platformom, kran, panovanje, paralelno, iz ruke, zamrznuti kadar, snimak reakcije, broj i redosled snimaka, upotreba direktnih i suprotnih snimaka kod razgovora ili intervjua, itd.)
• upotreba boje (ili filtera u boji)
• brzina filma (obrnuto ili ubrzano/usporeno kretanje)
Sveukupno, da li je fotografija efektna?
Nastojite da prepoznajte filmske, stilske i vizuelne karakteristike filma, upotrebu osvetljenja i boje (ili crno-bele tehnike) za stvaranje raspoloženja, upotrebu statične ili pokretne kamere, količinu krupnih planova i omiljene tehnike. Uporedite trajanje filma sa „trajanjem radnje”.
Obratite pažnju na kostime i šminku:
– Navedite upotrebu istorijskih kostima, držanje tela, stil frizura, itd.
13) Uočite montažu
Da li je film glatko i „prirodno” montiran?
Obratite pažnju na montiranje prelazaka kao što su:
• isečen srednji deo pokreta da bi se spajanjem početka i kraja dobio skok („jump cuts”)
• nova slika se postepeno širi na račun stare kao krug iz sredine ili kao okretanje stranice („wipes”)
• slika se postepeno pojavljuje („fade-in”)
• slika se postepeno gubi („fade-out”)
• slika postepeno prelazi u crno („fade-to-black”, „dissolves”)
• slika postepeno prelazi u drugu sliku („lap dissolves”)
• mešanje („mixes”)
• upotreba montažeili nagli prekidi između scena
• prikaz dve slike jedne pored druge radi poređenja („juxtapositions”) – preseci, isečci, uporedni isečci
• montaža zvuka (na koji način muzika, šumovi, ili prelazni dijalog stvaraju iluziju neprekidnosti među scenama)
• brzina i ritam montaže (tipična dužina i brzina sekvenci ili scena)
14) Slušajte pratnju i/ili muziku (zvučni efekti)
Pripremite se da pažljivo slušate kako muzika, pesme i pratnja naglašavaju postupke likova i pojačavaju raspoloženje filma. Utvrdite ko je kompozitor i da li ima ranijih sličnih radova. Obratite pažnju na nezaboravne pesme (i njihove reči) i/ili ples.
Pažljivo slušajte kako muzika/pratnja uspeva u okviru filma da podvuče događanja, da vodi priču ili da obezbedi emocionalni ton ili raspoloženje.
• Da li muzika odgovara filmu, da li je suptilna i efektna ili neodgovarajuća i preovlađujuća? Obratite pažnju na to da li je povremeno umesto zvuka upotrebljena tišina, ali i na zvučne efekte. Poslušajte zvučne efekte gde se može javiti nešto ili sve od sledećeg:
• zvučni efekti
• muzika
• dijalog ili govor
• tišina
Proučite i različito korišćenje sledećeg:
• zvučni mostovi
• scenski i izvanscenski zvukovi (radi postizanja utiska o trodimenzionalnom prostoru)
• direktan zvuk i zvuk dodat posle sinhronizacije
• diegetskizvuk – zvuk koji potiče od radnje (tj., dijalog i zvučni efekti)
• nediegetskizvuk (tj., muzička pratnja, glas naratora preko radnje)
Obratite pažnju na momente kada se zvuk ne menja istovremeno sa slikom
15) Režija
Finalna karakteristika od koje se kreće i sa kojom se završava, koji spaja i diriguje svim ovim elementima je režija.
Upoznajte se sa celim repertoarom filmova istog režisera, karakteristikama njegovog stila i omiljenim tehnikama. Da li je režiser veteran ili početnik? Ko je na njega najviše uticao? Kako shvata film i da li se interesuje za još neku oblast umetnosti? Na koji način je režiser oblikovao, dao autorski pečat, interpretirao ili kontrolisao svaki aspekt u stvaranju filma i izlaganju priče?
16) Ostanite objektivni i probajte da prosudite sveukupni kvalitet filma
Dajte se od sebe da dekonstrukcija filmske kompozicije bude što objektivnija bez predrasuda zasnovanih na onome što ste čuli o filmu (od kritičara ili prijatelja) ili nešto slično. Pokušajte da isključite svoje mišljenje o glumcima, reputaciji režisera, itd.
Posmatrajte film kao celinu, shvatite da je on napravljen kao zbir svih svojih delova. Neki pojedinačni delovi možda su „sjajni” ali film mora da bude povezan, da bude kompaktan i da nešto znači kao celina.
17) Upoznajte se sa kontekstom filma i prvobitnom kritikom
Koji je bio socijalni, politički i/ili istorijski kontekst pri nastanku filma?
Da li je postojala neka kontroverza oko nastanka filma? Isto tako je važno upoznati se kako je film prvobitno prihvaćen i kakvo je danas mišljenje o njemu. Čitajte šta su o filmu rekli uticajni recenzenti, novinski izveštači, kritičari, teoretičari…
18) Upoznajte se sa filmskim uticajima i žanrom
Saznajte da li je film uticao na buduć fimska dela. Da li na neki način sadrži pohvalu (ili spominjanje) nekog ranijeg naslova (mnogi veliki autori prave posvete jedni drugima)? Uz sve to, a možda bi trebalo pre svega, klasifikovati film po žanru – poceniti pretežnu vrstu filma, njegove kategorije (kao što su akcioni, avanturistički, triler, horor, muzički, komedija, itd.). Ako je „hibridni”(kombinacija dva ili više žanrova), koji su to žanrovi. Kako se film uklapa (ili ne uklapa) u konvencionalne prepoznatljive klasifikacije?
19) Dodatna pitanja za razmatranje
• Sa koje tačke gledišta se film predstavlja?
• Da li postoji paralelizam između dve ili više scena (da li filmski isečci prelaze tamo-amo između dve scene koje se događaju istovremeno ili u različitim vremenskim periodima)?
• Da li je prelazak između scena efektan?
• Postoji li vrhunac i razrešenje (i rasplet)?
• Da li film obezbeđuje kontinuitet od scene do scene?
• Da li na kraju filma ostaju nedoumice?
– Utvrdite specijalne (vizualne) efekte: Ispitajte specijalne vizualne efekte (CGI) u filmu i utvrdite koliko su vešto urađeni, da li su bitni za radnju filma ili njihova neograničena upotreba preovlađuje nad dramskim narativnim elementima i uništava suštinu.
– Proučite ukupno trajanje filma i vremenski raspored različitih segmenata (ili sekvenci) ili prelomnih trenutaka unutar tog vremena.
– Pregledajte nagrade i pohvale (to probajte da ostavite za sam kraj analize). Upoznajte se sa glavnim nagradama koje je film dobio, sa nominacijama i ostalim dobijenim pohvalama.
– Otkrivanje stereotipa – da li film podržava ili pobija uobičajene stereotipe (stvarne ili izmišljene) o različitim vrstama ljudi: očevima, homoseksualcima, Indijancima, starijim ljudima, ženama, mentalnim bolesnicima, crncima, seljacima?
20) Dajte svoj sud
Znajte da je svaka kritika filma subjektivna, ali da neka okvirna estetka merila postoje i da su najčešće najveći oni koji autori koji ih uspešno prevaziđu. **Redosled ovih tačaka nije bitan, niti su svi neophodni elementi za kompletno kritičko prosuđivanje pobrojani. Ovo je samo jedan od pristupa koji će vas uvesti u draži filmskog sveta, ali pravo znanje i razumevanje filma ćete dobiti neprestano konsultujući stručnu litaraturu velikih filmskih teoretičara. (Predloge filmske literature ovde možete naći: https://www.filmske-radosti.com/forum/index.php/topic,575.0.html.
Podeli na:
